Banner
°°° VAŠE POVJERENJE°°°°° NAŠA JE NAGRADA°°°
Banner
ZADNJE POSTAVITE SLIKE
nove slike.jpg
SRCEM ZA MODRIČU
Banner
Benutzer : 5770
Beiträge : 439
Weblinks : 16
Wir haben 97 Gäste online

VJERA-OBIČAJI



Šta je vjera?


Vjera je tvrdo čekanje onoga čemu se nadamo, i dokazivanje onoga što ne vidimo ali osjećamo.Vjerujem, jer postoji Bog, i postojim ja i svjet oko mene, Verujem jer sam živi dio jednog čudesnog svijeta koji je izronio iz Vječnosti, unesen u beskraj i kreće se ka Vječnosti.Vjerujem, jer imam živu razumnu dušu, čija će suština ne može svesti ni objasniti ničim od svega sto postoji u vidljivom svijetu. Misao je brža od svijetlosti, šira od Vasione, prodornija od munje. A duša i misao dar su šovijeku od Boga.

Vjerujem, jer svijet je prožet viječnim Moralnim Zakonom Božijim, zakonom sklada, proporcija i reda. Taj zakon je: U Vasioni poredak, u prirodi sklad a u svakom čovijeku urođeni Zakon Dobra.

Vjerujem, jer u ovom svijetu sve ima svoj početak. Nauka broji godine Suncu, Zemlji i Mjesecu, Zvijezdama i cijeloj Vasioni. Sve je znači počelo, sve ima svoj Prvi Dan, sve je stvoreno. A Tvorac svega je sam Bog, i može biti samo Bog a ne bilo kakav slučaj. Svijet i čovijek delo su Svesmisla i Skalada - Boga.

Vjerujem, jer je Spasitelj Gospod nas Isus Hristos došao u svijet, čekan vjekovima, predskazan Svetim Prorocima, pa je Njegovo rođenje od Duha Svetoga i Marije Djeve, Njegova propovjed, Njegova golgotska smrt i Njegovo Vaskrsenje iz mrtvih, ispunjene obećanja i ostvarenje plana Božijeg zamisla o spasenju svijeta i posustaloga čoveka.

OBIČAJI


Nema naroda bez običaja, bez obzira u kom kraju svijeta živi. Svako selo, svaki kraj, svaka oblast, svaki narod, imaju svoje običaje. Neki običaji pripadaju samo užem kraju, neki zahvataju čitave oblasti jedne zemlje, a neki običaji su istovetni kod različitih naroda.

Velike seobe naroda kroz vjekove, osvajački pohodi raznih naroda, vjekovna ropstva i mnogobrojni ratovi, a ujedno praćeno i voljnim i nevoljnim mješanjem krvi, učinili su da su se i narodi i njihovi običaji prilično izmešali.

Malo je naroda koji su imali toliko seoba kao Srpski narod. Od dolaska na Balkansko poluostrvo prije mnogo vjekova pa sve do seoba u poslednjoj deceniji HH vijeka, pritisnuti raznim nevoljama, Srbi su se selili iz jednog kraja zemlje u drugi. Oni su u svojim seobama pored mnogih kućnih potrepština nosili i svoje običaje.

Mnogo je običaja koji su kroz vjekovnu upotrebu osvećeni u Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Za svaki praznik vezani su određeni običaji. Pođimo redom.

Joomla "wookie mp3 player 1.0 plugin" by Sebastian Unterberg


Post


Post je sredstvo koje pravoslavnom hrišćmaže u izgradnji spasenja, a koje se sastoji u uzdržavanju od izvesne vrste hrane, od rđavih misli, želja i dela, kao i u umnožavanju molitava, dobročinstva, a isto tako i u revnosti upražnjavanja svih hrišćanskih vrlina. Cilj posta je očišćenje tela, a iznad svega proslavljanje Boga i poštovanje njegovih svetih. Posteći, pravoslavni hrišćani se neprestano sećaju Hristovih stradanja za njihovo spasenje.

Post nalazimo u skoro svim religijama, u raznim oblicima; kao izraz kajanja i tuge, kao sredstvo umilostivljenja, čišćenja i dolaska do višeg stepena duhovnog saznanja i uzrastanja i kao priprenu za isvesne religijske obrede. U Starom i Novom zavetu takođe se mnogo govori o postu, kao božanskoj ustanovi i odredbi.
U Starom zavetu Mojsije je postio 40 dana na Sinaju (ne jedući ništa), da bi se udostojio da od Boga primi Deset Božjih zapovesti. Isto tako, i Novi zavet je prepun primera posta. Gospod Isus Hristos je poput Mojsija postio 40 dana na Gori Kušanja, a postili su i sveti apostoli, kao i svi pravi hrišćani.
Jer, u hrišćanstvu, prvi podvig koji stoji pred čovekom, jeste ispunjenje prve Božje zapovesti, koju je Bog dao još našim praroditeljima u raju:“Samo roda s onog drveta usred vrta ne jedite i ne dirajteu nj, da ne umrete“(Post 3,3).
A to je zapovest o postu , tj. o uzdržanju. Narušavanje zapovesti o postu(Adam tu zapovest nije održao) prvi je greh. Zato i prvi podvig čoveka u oslobođenju od greha, jeste držanje posta. Post je, dakle, prva neophodnost na putu našeg spasenja, a Crkva ga smatra kao vrlo važnu i značajnu ustanovu za duhovni i telesni život.

Post ima dve strane: telesnu i duhovnu. Telesni post je uzdržavanje od izvesnih jela i alkoholnih pića, a po strogosti, ili načinu uzdržavanja, postovi se dele u pet kategorija: 1) potpuno uzdržavanje od (svake vrste) jela i pića (čak i voda), kao prva tri dana Velikog posta i Veliki petak; 2) suhojedenje, uzimanje „suve hrane“, bez ulja i vina, jedanput na dan, i to u 9.
Čas (oko 3 sata posle podne); 3) jedenje jela spremljenog samo na vodi (kod nas poznat kao strogi post pred pričešće); 4) uzimanje jela i vina, sa uljem dva puta dnevno; i 5) jedenje ribe i pijenje vina ( najblaži način posta). uzimanje hrane više od jedanput na dan zove se ublaženje posta, a kada se uzimaju ulje i vino, tada se čini razrešenje posta. postoje četiri vrste razrešenja posta: 19 razrešenje „na sve“; 2) razrešenje „na jaja i mlečne proizvode“; 3) razrešenje „na ribu“; 4) razrešenje „na vino i ulje“.
Treba napomenuti da pored ustanove određenih dana i perioda posta od strane Pravoslavne crkve, regulisanje pitanja razrešenja za svakog vernika posebno se ostavlja rasuđivanju njegovog duhovnog oca, koji ponekad postupa sa snishođenjem, dakle prema slabostima čoveka i prema meri na korist njegove duše. Duhovni post je uzdržavanje od grešnih misli, želja i dela, uz umnoženje molitve i hrišćanskih vrlina.

Postovi se dele u dve grupe: na jednodnevne i višednevne. Jednodnevni postovi su: svaka sreda i petak preko godine (osim takozvanih trapavih sedmica), Usekovanje glave sv. Jovana Krstitelja (29. avgusta/ 11. septembra), Krstovdan (14/27. septembra) i Krstovdan (5/18. januara). Višednevni postovi su oni koje je Crkva ustanovila pred velike praznike. Postoje četiei višednevna posta: Vaskršnji (Veliki ili Časni) post, Božićni post, Gospojinski post i Post svetih apostola (Petrovdanski post).

Vaskršnji post ili Velika četrdesetnica,


traje od čistog ponedeljka do Lazareve subote (način posta: suhojedenje, osim subotom i nedeljom, kada se dozvoljava ulje). Ovaj post nije apostolskog porekla, a najstarije svedočanstvo o ovom postu potiče s kraja drugog veka. Sveti Irinej Lionski (+202), u pismu papi Viktoru (189-198), povodom sporova o vremenu praznovanja Pashe, piše da je pashalni post trajao negde jedan, negde dva dana, a negde je ovaj post obuhvatao 40 sati. O Vaskršnjem postu od 40 dana, u ovom pismu nema ni pomena, osim što se iz ovog svedočanstva vidi da on svuda postoji. Dalje podatke o ovom postu daje Tertulijan (+220), prema praksi Rimske i Afrikanske crkve. On govori o pashalnom postu u spomen smrti Hristove, koji takođe traje dva dana (petak i subota), koje je sam Spasitelj odredio, pa se u tom smislu može može uzeti da pashalni post potiče od naređenja Gospoda isusa Hrista. Iz Sirske didaskalije (druga polovina trećeg veka) vidi se da je pashalni post produžen na jednu sedmicu, a sigurno svedočanstvo o vaskršnjem postu koji traje četrdeset dana potiče iz četvrtog veka, od Jevsevija Kesarijskog, kao i iz takozvanih Pashalnih poslanica svetog Atanasija Aleksandrijskog. Današnji oblik Vaskršnjeg posta razvio se u petom veku.

Post svetih apostola,


traje od ponedeljka posle Nedelje svih svetih, posle Pedesetnice, do 28. juna/11. jula (način posta: uzdržavanje od mesa, jaja, mlečnih proizvoda, dozvoljava se riba, osim sredom i petkom). Ovaj post ustanovljen je u čast apostola Petra i Pavla.
Budući da je početak ovog posta nestalan, zavisi od početka Pedesetnice, koja se ravna prema Vaskrsu, on najduže može trajati šest sedmica, a najkraće osam dana. Najstarije svedočanstvo o ovom postu nalazimo kod svetog Atanasija Aleksandrijskog, iz kojeg se vidi da je ovaj post prvobitno bio u vezi sa Pedesetnicom, a ne sa praznikom svetih apostola, da nije svuda počinjao u isto vreme i da je trajao samo jednu sedmicu.

Gospojinski post


traje od 1/14. do 14/27. avgusta, a po strogosti ovaj post dolazi odmah posle Vaskršnjeg posta (način posta: suhojedenje osim subotom i nedeljom kada se dozvoljava ulje i vino, i na Preobraženje, kada se razrešava na ribu). Crkva je ustanovila ovaj post po primeru Presvete Bogorodice, koja je vreme pre smrti provela u stalnom postu i molitvi. Iako se zna de je ovo najmlađi post, istorija ovog posta nije najjasnija.
Prvi put se pominje u spisima Teodora Studita, a možda ga je Istočna crkva naknadno ustanovila da bi kao i Zapadna imala postove u sva četiri godišnja doba. Gospojinski post je konačno utvrđen na Carigradskom saboru 1166. Godine u vreme patrijarha Luke Hrisoverga i cara Manojla Komnena.

Božićni post


ili Mala četrdesetnica, traje od 15/28. novembra do 24. decembra / 6. januara (način posta: a) od 15/28. novembra do 17/30. decembra uzdržavanje od mesa, jaja i mlečnih proizvoda, razrešenje na ribu, suhojedenje sredom i petkom; b) od 18/31. decembra do 24. decembra/ 6. januara razrešenje samo na ulje i vino, suhojedenje sredom i petkom).
Najstroži dan posta je 24. decembar/ 6. januara a taj dan se zove „sočelnik“ (nastalo od reči „sočelnik“ koja je ime za sočivo – kašu od sušenih zrna). Ovaj post ima svrhu da vernike spremi za dostojno slavljenje rođenja Gospoda isusa Hrista, a njegova istorija ne obiluje jasnim svedočanstvima. Smatra se da je ovaj post u Antiohijji počinjao 1. decembra, a Carigradski sabor odredio je da ovaj post treba početi 15. novembra.



Pričešće


Šta je sveta tajna pričešća?


To je sveta tajna u kojoj pobožni hrišćani pod vidom hleba i vina primaju istinito telo i krv Gospoda našeg Isusa Hrista.

Ko je ustanovio svetu tajnu pričešća?


Gospod naš Isus Hristos pred svojim učenicima na poslednjoj večeri, uoči svoga stradanja i smrti.

Kako je On ustanovio ovu svetu tajnu?


To je opisano u sv. Jevanđelju: "I kad jeđahu, uze Isus hleb i blagoslovivši ga prelomi ga i davaše učenicima, govoreći: uzmite, jedite ovo je telo moje. I uze čašu i davši hvalu dade im govoreći: pijte iz nje svi; jer je ovo krv moja novoga zaveta koja će se proliti za mnoge radi otpuštanja greha" (Mat. XXII, 26—28).

Za vreme koga bogosluženja se u crkvi priprema i prima sveta tajna pričešća?


Za vreme najvažnijeg crkvenog bogosluženja, koje se zove Sveta liturgija.

Zašto je sveta liturgija najvažnija od svih crkvenih bogosluženja?


Zato što ona prikazuje čitavu dramu Hristova života od Njegovog rođenja do Njegovog vaznesenja na nebo.

Koji je najvažniji momenat na svetoj liturgiji?


Osvećenje hleba i vina koje vrši episkop ili sveštenik.

Zašto se ova sveta tajna vrši neprestano u crkvi?


Zašto je Hristos zapovedio: „Ovo činite za moj spomen" (Lk. XXII, 19).

Zašto je potrebno da se pričešćujemo?


Zato što od toga zavisi naš večni život. Hristos je rekao: "Ko jede moje telo i pije moju krv ima život večni, i ja ću ga vaskrsnuti u poslednji dan" (Jn. VI, 54).

Kakve su posledice neprimanja pričešća?


U tom slučaju smo u smrtnoj opasnosti, jer je Gospod rekao sasvim jasno: "Ako ne jedete tela Sina Čovečjega i ne pijete krvi Njegove, nećete imati života u sebi" (Jn. VI, 53).

Kako treba da se pripremamo za svetu tajnu pričešća?


Postom i molitvom, ispovedanjem svojih grehova i opraštanjem onima koji su se o nas ogrešili.

Šta primamo kroz svetu tajnu pričešća?


Primamo samoga živoga Hrista u sebe, i tako sjedinjeni s Njim, imamo večni život, prema Njegovim rečima: „Ko jede moje telo i pije moju krv stoji u meni i ja u njemu” (Jn. VI, 56). „Ko jede mene i on će živeti mene radi" (Jn. VI, 57)

Krštenje


Deca uzimaju mleko od svojih majki, koje je u stvari materino telo i krv, ali tom hranom tela rastu. Slično mi u sv. pričešću uzimamo telo i krv Hristovu i tom hranom naše duše rastu i sazrevaju.

Šta bi se još moglo reći o ovoj hrani naših duša? e


Šta bi se još moglo reći o ovoj hrani naših duša? Naša tela su od zemlje, stoga se hrane zemaljskom hranom, ali su naše duše od nebeske suštine, stoga se moraju hraniti nebeskom hranom. I Hristos je rekao za Sebe: "Ovo je hleb koji je sišao s neba" (Jn. VI, 58).

Koliko bi puta trebalo da se pričešćujemo?


Najmanje četiri puta godišnje (u toku četiri posta). Ali je preporučljivo pristupiti sv. pričešću što češće, što je u zavisnosti od pripravnosti pričesnika. Osobito je važno pričešćivanje u bolesti.

Koju molitvu treba da izgovorimo pre primanja svete tajne pričešća?


"Verujem, Gospode, i ispovedam da si Ti zaista Hristos, Sin Boga živoga, koji si došao u svet da spaseš grešnike od kojih sam prvi ja. Još verujem da je ovo istinito i prečisto telo Tvoje i da je ova sama prečista krv Tvoja. Stoga Ti se molim: pomiluj me i oprosti mi sagrešenja moja, učinjena hotimično ili nehotimično, rečju, delom, svesno i nesvesno, i udostoj me da se bez osude pričestim svetim Tajnama Tvojim za oproštenje greha i za život večni"


Vladika Nikolaj Žički

Joomla "wookie mp3 player 1.0 plugin" by Sebastian Unterberg
 
GRADIMO KOPRIVNU
Banner
Banner
ŠVICARSKA - BOSNA
Banner
Banner
Banner
STATISTIKA
1319417
DanasDanas362
JučeJuče559
Ova SedmicaOva Sedmica2539
Ovaj MjesecOvaj Mjesec10688
UkupnoUkupno1319417