Banner
°°° VAŠE POVJERENJE°°°°° NAŠA JE NAGRADA°°°
Banner
ZADNJE POSTAVITE SLIKE
nove slike.jpg
SRCEM ZA MODRIČU
Banner
Benutzer : 5770
Beiträge : 442
Weblinks : 16
Wir haben 88 Gäste online

Groblja



Копривна има три гробља. - Гробље Поповића Брдо је и највеће гробље у селу, на коме се сахрањују породице дијела Адара (Кожухе), дијела велике Ријеке, Осоје и Мала Ријека. - Гробље код Старе цркве гдје се сахрањују породице дијела Велике Ријеке, и дијела Требаве. - Гробље на подручју Требаве, испод Дуге Њиве гдје се сахрањује већи дио породица Требаве.
Joomla "wookie mp3 player 1.0 plugin" by Sebastian Unterberg


У Кoпривни oбичаји oko сахране





Хришћанска вјера то учи, а хришћани вјерују, да је смрт прелазак у вјечни небески живот. Уобичајена је појава, да се старији људи унапријед спремају за смрт. Неки то сасвим трезвено схваћају, али већина још и тумачи као Божије давање. Тежи болесници понекад моле бога за смрт.
Постоји много народних вјеровања да неке појаве, као снови, знаци на плећки од печенице, лет птица, понашања животиња, и много чега другог, - могу предсказати или наслутити смрт. Ако се сова ноћу јавља у близини куће, ако гаврани надлијећу кућу и гракћу, ако умрли у сну позивају на састанак, - слути смртни случај.
Болесници код тежих оболења, посебно старије особе, крај живота предосјећају по неким својим душевним или тјелесним предзнацима и промјенама. У таквим случајевима понеки родитељ позива своје наследнике, и даје савјете како отрачити сахрану да се не осрамоте, често уз неке конкретне предлоге, неки оставе и аманет, а неки опет наследни тестаменат.
Ако болесник са неким није био у добрим односима, позива дотичног, у неким случајевима дотични дође и сам без позива, да на самртном часу траже обострани опрост. Напокон када дође и тај судњи дан, први знак смрти у породици је јаук у кући.
Први од чланова породице који се ту затече, прекрсти се и пали свијећу, која је унапријед припремита, без знања болесника. Пошто се утврди смрт, покојник се подвезује бијелом марамом испод браде да се уста затворе, затим се прстима затварају очи, а руке се прекрсте преко прса, и на крају се покојник прекрије бијелим чаршавом. Вијест о смрти брзо проструји до родбине и селом. Окупљају се најближи, изгављују саучешће, и договарају о припреми и свему што је везано за сахрану. Одређена особа обавља купање покојника и облачење у чисто и ново одијело. Потом се ставља у ковчег, који се прекрије бијелим чаршафом. Ковчег са главом окреће се према западу.
Преко чаршафа у предјелу ногу пребаци се црни конац. Поред главе ставља се посуда са пијеском у којој се пале свијеће. Свијећа намијењена покојнику не гаси се све до сахране. Постељина и одјећа од покојника се добро опере, па се подијели сиротињи, а често пута се и запали. Обичај је да се испод ковчега држи посуда са водом. Сахрана се не обавља док не прође 24 часа, а покојник се никада не оставља сам, и у тој просторији увијек неко бдије.
На дан сахране три особе од родбине носе крст и литије, а два ђака чирјаке. На дан сахране, свештеник по доласку у кућу, прво узима податке о покојнику, а затим врши краће опијело у кући. Затим се ковчег са покојником износи из куће у двориште и ставља на припремито постоље. Покојника износе увијек његови најближи, синови, браћа, зетови. За вријеме опијела ковчег се држи отворен, осим у посебним случајевима. Сви присутни у рукама држе упаљене свијеће.
По завршетку опијела сви ближњи који неће ићи до гробља, опраштају се од покојника цјеливањем у лице и свештенички крст, док остали цјеливају само крст. Сви се крсте прије и после цјеливања. По обављеном цјеливању формира се поворка, тако да су на челу поворке особе које носе крст, литије и чирјаке, иза њих иде свештеник који пјева посмртне пјесме, затим носиоци цвијећа и вијенаца, и на крају возило са ковчегом. Посмртна поворка се креће позади возила.
Када се ковчег испред куће понесе према возилу три пута се спусти да ковчег додирне земљу, а затим се ставља у возило. При кретању посмртне поворке испред куће жалости, најближи ожалошћени често не могу одољјети осећањима, па се у тим приликама често чује јаук на сав глас. Раније су ковчег који се правио од храстове даске, возили волови са саонама и у љетном периоду, вјероватно да се не тресе. Ако се хтјела дати већа почаст и поштовање, онда се покојник возио са четири вола. У новије вријеме превоз се врши тракторима, погребним колима, ређе запрегама.
Прије него пто се стигне до гробља, поворка се зауставља на одређеном мјесту, гдје свештеник чита мали помен, а на дрвету урезује се крст. Погребно опијело се врши у цркви, ако је гробље у саставу цркве, у другом случају на гробљу, на мјесту сахране. Обичај је да се рака се копа дубље за жене, а плиће за мушкарце. По завршетку опијела и родбина и сви остали који то желе опраштају се од покојника цјеливајући у лице или свештенички крст, по спуштању ковчега у гробницу, обичај је да сви присутни баце грудвице земље у раку.
Негдје је обичај да се баца новац. Ако је покојник за живота изразио жељу, оставио у аманет, онда се поред главе ставља жељена ствар, ракија, цигаре, новине. Често се у овим приликама може видјети, да без жеље покојника ближњи стављају обично боцу ракије, ако је исти за живота уживао у томе. У гробници се глава покојника окреће према западу из разлога да би гледала у сунце. По загртању раке, укопници постављагу крст на узглављају, а на гроб полажу вијенце и цвијеће.
Након тога, а на позив домаћина, већи дио поворке враћа се кући на припремиту тужну вечеру. Пред кућом узимају мало припремитог жара и бацају преко себе, а затим перу руке. Ту је стално присутна једна особа која служи воду и пешкир за брисање руку. Потом се одлази на вечеру. За вечеру је обавезно припремито печено прасе и остала јела и пића. За посне дане припрема се риба.
Прије вјерског обреда сви присутни устају. Домаћица кади свијеће и све присутне за столовима, а затим свештеник очита молитву за покој. Затим полази кољиво које иде у накрст са десне на лијеву страну. Ракија се не ваља сипати у чаше, него се пије флашама. Кољиво се узима прстима.Danas je taj običaj prevaziđen,koljivo uzima svako svojom kašikoma a rakija se pije iz čaša.
Следећи обреди су четересница/после 40 дана, полугодишњица, годишњица и задушнице.
Четересница се преслуживала на следећи начин, - печена погача и кољиво код цркве се подијели присутнима. Данас се тај обред врши и код куће.
Полугодишњица и годишњица обављају се слично као и четересница.
Задушнице су задњи опроштај у знак сјећања на умрлог. Црквени закони су прописали да се задушнице могу обавити четири пута годишње и то, - у суботу пред месне покладе - зимске; - субота пред Духове; - субота пред Михољдан и субота пред Митров дан. Митровске задушнице трају мјесец дана и могу се стављати сваки дан осим сриједе и петка. За обред задушница обавезно се коље овца за женску, и ован за мушку особу.
Смртне случајеве родбина обиљежава носећи црнину, мушки флорове, жене црне хаљине. Црнина, зависно од одређених околности носи се од 40 дана, пола године и годину дана.
По црквеним законима особе које себи одузму живот сахрањују се без присуства свештеника, а некрштеној дјеци забрањује се сахрањивање у гробљу, него у близини куће родитеља под калем-дрво.
Копривна има три гробља. - Гробље Поповића Брдо је и највеће гробље у селу, на коме се сахрањују породице дијела Адара (Кожухе), дијела велике Ријеке, Осоје и Мала Ријека. - Гробље код Старе цркве гдје се сахрањују породице дијела Велике Ријеке, и дијела Требаве. - Гробље на подручју Требаве, испод Дуге Њиве гдје се сахрањује већи дио породица Требаве.
Ова гробља одржавају и уређују породице које се ту сахрањују.

Joomla "wookie mp3 player 1.0 plugin" by Sebastian Unterberg
 
Weitere Beiträge...
GRADIMO KOPRIVNU
Banner
Banner
ŠVICARSKA - BOSNA
Banner
Banner
Banner
STATISTIKA
1337402
DanasDanas88
JučeJuče455
Ova SedmicaOva Sedmica1552
Ovaj MjesecOvaj Mjesec11510
UkupnoUkupno1337402