Banner
°°° VAŠE POVJERENJE°°°°° NAŠA JE NAGRADA°°°
Banner
ZADNJE POSTAVITE SLIKE
nove slike.jpg
SRCEM ZA MODRIČU
Banner
Benutzer : 5770
Beiträge : 440
Weblinks : 16
Wir haben 38 Gäste online



Партизанска болница у Копривни



Од краја априла 1945. године, јединице II армије Коче Поповића, нападале су озлоглашена усташка упоришта у Оџаку и околним селима. Било је много мртвих и рањених. Партизанска болница у Модричи била је у кући Максима Максимовића, трговца. Зна се да су ту, имеђу осталих, лијечена и два Копривљанина: Живко Деспотовић који је рањен у ногу и Божо Грујић рањен у шаку десне руке и остао је инвалид. Због близине борбених дејстава, војне власти су одлучиле да се болница измјести у Копривну у кућу Бранка Лазића. Била је то велика кућа на спрат са 13 просторија.
Наређено је да се кућа испразни од људи и ствари. Истог дана иза подне довежени су рањеници у запрежним колиш. Били су то махом мобилисани младићи из Србије, Војводине али и наши Требавци, Посавци, Семберци...
У камионима стизжу лекари и друго особље, пољска кухиња, гвоздени кревети, вреће бијелог брашна, шећера и друте намирнице. Много је кутија лијекова, завоја и другог санитетског материјала. Тада је наш свијет први пут чуо за пеницилин, спасоносне ињекције добијене од савезника. Доктори су из Београда и других мјеста Србије, кажу, и они су мобилисани.
Раде даноноћно. Пружају љекарску помоћ и цивилима. Једном дјетету којв је имало гнојне красте по цијелом тијелу, дали су ињекције пеницилина и убрзо је оздравило, као и неколико младића - избјеглица који су излијечени од полних болести. Умрле рањенике сахрањују у њиви Мирка и Ђоке Никића изнад обале Мале Ријеке, недалеко од болнице и на њиви Новака Лазића, близу кућа браће Стевановић. На обије локације било је око 20 гробова. Гробови су били обиљежени крстовима на којима је писало име и презиме и година рођења умрлог рањеника.
Концем маја окончане су борбе око Оџака и болница је измјештена из Копривне. Власници кућа поново су се уселили. Тешко је било ту поново становати, а још теже је било гледати несретне родитеље када су долазили по своје синове. Прво су долазили у ову кућу да виде гдје су преминули њихови најмилији, а затим гдје им је гроб. Ископавали су их и одвозили њиховим кућама. Цјело то љето породица Лазић примала је у кућу те ожалошћене људе, саосјећала са њима i pomagala u svemu koliko je mogla.



Шта је било са четничким батаљоном Копривне?



Командант батаљона Војин Стевановић са групом Копривљана прелази на Вучјак и са Дражиним јединицама одлази према средњој Босни, а затим се преко Завидовића и Озрена враћа у Копривну и скрива у шуми са својом наоружаном групом. Убијен је из партизанске засједе почетком јуна 1945. године. Исте године и на исти начин убијен је и командир чете његовог батаљона Мирко Кнежевић, па је покопан на свом имању недалеко од куће.
Друга група остала је код кућа, па се касније појединачно прикључивала партизанима или били мобилисани. Послати су у борбу против усташа у Оџаку или у друге јединице, у Народну милицију у Шамац ради потјере за разбијеним усташама око Оџака, а касније и четничких група. Било их је 58 (по подацима Јове Гујића).
Трећу групу чинили су они који су ухашени и спроведени у Тузлу. Смјештени су у новоотворени логор, јер у затвору шток више није било мјеста. У логору Тузла из Копривне били су: Урош Лазић, Милорад Лазић, Марко Јовановић и други за које нису утврђена имена. Уроша је ослободио из логора Едхем Чамо, високи обласни функционер, јер је знао да Урош не само да није крив, него је помагао људима у невољи и на партизанској страни. Чинио је то из хуманих и пријатељских разлога, а не због политичког опредјељења.
Урош се залагао и у томе успијевао, да у Копривни не буде борби између четника и партизана с циљем да се избјегну људске жртве и разарање села. Касније су и остали Копривљани пуштени кућама без суђења мада је тада било много пресуђивања и без суда.
Четврта се група скривала с оружјем у шумама Копривне. Звали су их шумњаци, одметници или банда. Кад је донесен Закон о амнестији и помиловању, неки од њих предали су се новим властима. Мања група је остала да се скрива у шуми и послије амнестије, па је за њима отпочела интензивна потјера.
Joomla "wookie mp3 player 1.0 plugin" by Sebastian Unterberg
 
GRADIMO KOPRIVNU
Banner
Banner
ŠVICARSKA - BOSNA
Banner
Banner
Banner
STATISTIKA
1305682
DanasDanas315
JučeJuče596
Ova SedmicaOva Sedmica3249
Ovaj MjesecOvaj Mjesec11781
UkupnoUkupno1305682