Banner
°°° VAŠE POVJERENJE°°°°° NAŠA JE NAGRADA°°°
Banner
ZADNJE POSTAVITE SLIKE
nove slike.jpg
SRCEM ZA MODRIČU
Banner
Benutzer : 5770
Beiträge : 439
Weblinks : 16
Wir haben 98 Gäste online

PRIČE I LEGENDA


Svako mjesto ima svoju istorijsku priču, ali i priču protkanu raznim legendama. O odnosu istorijskog i mitskog, specifičnostima nastanka pojedinih mjesta, o znamenitostima i poznatim osobama koje poštuju tradiciju, o površnom tumačenju prošlosti, o komercijalizaciji vjere i mnogo čemu drugome.
Prepričavanje priči o strašnim događajima koji su se zbivali u Koprivni i okolnim zaseocima, ali i izvan njih. Mnoge ( istinite ) su se legende zbile na obroncima Trebave, a neke od njih se pamte i dan danas. I Koprivnski žitelji koji vjekovima nastanjuje Trebavsko podrucije ima čime da se pohvali i predstavi javnosti, ako ni zbog čega drugog, tada iz prostog razloga da se ne zaboravi!
Na ovoj stranici pisat će legende koje znam i imam zapisane iz raznih zapisa, ako neko zna za one koje nisu navedene, neka nam slobodno pošalje mailom,pismom ili na bilo koji drugi način , mi smo Vam unaprijed zahvalni.

« Dugujemo to precima i da ostavimo u nasleđe potomcima! »

Joomla "wookie mp3 player 1.0 plugin" by Sebastian Unterberg


KOPRIVNA-tragom prošlosti


Volio je ljude






BOSNOGO DETINJSTVO


Рођен је у Копривни, 26. марта 1956. године у породици која се није разликовала од других. Ни Милан није био другачији од својих вршњака, босоногих дечака који су по неколико километара пешачили свакодневно до школе. Није тада било аутобуса. Мостови на Великој Ријеци су били климави као бабини зуби и неретко се догађало да их бујица однесе. Зато се ријека често прелазила преко једног дрвета - слије, пребачене преко воде.
О ризику се није размишљало, за страх се није знало.
Требало је на време доћи у школу, урадити све задатке, научити што више и из мале сеоске школе понети што више знања. Све је то Милан умео и у томе је одскакао од својих вршњака. Само се он винуо у такве висине које су биле незамисливе за мале, сиромашне копривнске дечаке. Стићи до врха, бити водећи у својој држави, бити председник Републике Српске - то се догодило само једном једином, нашем Милану Јелићу.

KAKO SE STIŽE DO VRHA


Када би којом срећом данас могли питати др Милана Јелића како се стиже до врха, вероватно нам не би знао одговорити. Рекао би - Не знам. Ја сам само учио, радио и волео људе... А, учио је много, до највиших знања и звања.
Завршио је Економски факултет у Суботици. Магистрирао, а затим и докторирао у Бањалуци. Има ту можда и некакве симболике да се научна знања и звања заокруже у престоници Републике Српске, а да се њоме затим и председава.
Учење је стално текло паралелно са врло одговорним пословима, почев од функције директора предузећа 8. септембар у Модричи, до звања генералног дирекгора Рафинерије уља у Модричи.
Колико је одговорно радио на свим својим задацима, најбоље потврђују бројна и веома престижна признања. Тако је 2002. године проглашен Менаџером године у Републици Српској, а 2003. године Менаџером деценије у Босни и Херцеговини. Још виша признања се нижу наредних година.
Бриселска Еурека му додељује орден за стваралаштво 2005. године, затим добија Повељу града - највише признање општине Модрича, а, коначно, круна свих признања, понос сваког православног Србина - Орден Светога Саве првога реда. Захваљујући великим привредничким знањима и резултатима, фебруара месеца 2006. године, изабран је за министра привреде, енергетике и развоја у Влади Републике Српске.
А, 1. октобра 2006. године досеже највише висине једног нашег Копривљанина - бива изабран за председника наше државе - Републике Српске. Признање је то огромно, али и обавеза у коју је ваљало уградити целога себе.
Била је код Милана једна велика љубав, негована од најранијег детинства, која је напоредо са радном каријером, текла ка свом звезданом врху. Био је то фудбал, његова прва и свевременска љубав, које се није одрекао ни тада када су му то лекари саветовали. И ту је Милан достигао највише.
Изабран је прво за председника Фудбалског савеза Републике Српске, а онда и Фудбалског савеза целе Републике Босне и Херцеговине. Наравно, ни за овај рад нису изостала многобројна признања и награде, како домаће, тако и иностране. Све се оне не могу побројати. Питање да ли би то више и имало смисла....

Волео је људе


Бавити се највишом геополитиком, стратегијом и науком, а при томе имати разумевања и времена за обичног човека и његове најприземније потребе - то могу само велики људи. Никада није избегавао сусрете са људима ма које социјалне категорије. Саслушао је свакога саговорника, свачију жељу, молбу.
Добро је размислио о томе да ли може да помогне. Свако обећање је испунио, а тешко да се може наћи неко коме није помогао, уколико се то од њега тражило. И поред високих државничких функција, никада се није одрекао својих другова и пријатеља из детињства и младалачких дана. Са сваким од њих је волео да седне и води обичне свакодневне разговоре, а најсрећнији је био када су могли сакупити екипу за мали или велики фудбал. Фудбал није престао играти до задњег тренутка свога живота.
Бринуо је о младим талентима у науци и спорту, трудећи се посебно да сви млади талентовани људи, како у науци, тако и у спорту, имају подједнаку шансу. Помагао је оснивање спортских друштава, изградњу спортских објеката, организацију такмичења и великих спортских манифестација. Као универзитетски професор, допринео је ширењу науке међу младима. Ко данас има знање, сутра ће имати све, говорио је. Кроз своје деловање као високи привредни руководилац, утицао је на стипендирање ученика и студената на свим нивоима образовања. Био је предлагач и утемељивач фонда за стипендирање младих талената, који данас функционише под именом Фондација др Милан Јелић. Тако се његова доброта и брига за младе људе прелива и наставља и након његовог биолошког краја. То је још једна потврда да велики никада не умиру. Они су само привидно одсутни.
И, данас, једна лепа вест. „Копривна је добила уличну расвету". Сигурна сам да је у овај велелепни пројекат уграђена и Миланова визија. Надам се да ће макар трачак нашег светла досећи и до његовог данашњег, захумног пута.... Др Милан Јелић заузима почасно место у монографији Копривне. Његова личност увеличава ово наше дело, а он добија један свевременски, живи споменик. Јер, док траје помена Копривне и Милан Јелић ће се памтити. А, има ли бољег помена од овог писаног, од оваквог, монографског дела.....

Joomla "wookie mp3 player 1.0 plugin" by Sebastian Unterberg
 
Weitere Beiträge...
GRADIMO KOPRIVNU
Banner
Banner
ŠVICARSKA - BOSNA
Banner
Banner
Banner
STATISTIKA
1319417
DanasDanas362
JučeJuče559
Ova SedmicaOva Sedmica2539
Ovaj MjesecOvaj Mjesec10688
UkupnoUkupno1319417