Banner
°°° VAŠE POVJERENJE°°°°° NAŠA JE NAGRADA°°°
Banner
ZADNJE POSTAVITE SLIKE
nove slike.jpg
SRCEM ZA MODRIČU
Banner
Benutzer : 5770
Beiträge : 434
Weblinks : 16
Wir haben 26 Gäste online

VJERA-OBIČAJI



Šta je vjera?


Vjera je tvrdo čekanje onoga čemu se nadamo, i dokazivanje onoga što ne vidimo ali osjećamo.Vjerujem, jer postoji Bog, i postojim ja i svjet oko mene, Verujem jer sam živi dio jednog čudesnog svijeta koji je izronio iz Vječnosti, unesen u beskraj i kreće se ka Vječnosti.Vjerujem, jer imam živu razumnu dušu, čija će suština ne može svesti ni objasniti ničim od svega sto postoji u vidljivom svijetu. Misao je brža od svijetlosti, šira od Vasione, prodornija od munje. A duša i misao dar su šovijeku od Boga.

Vjerujem, jer svijet je prožet viječnim Moralnim Zakonom Božijim, zakonom sklada, proporcija i reda. Taj zakon je: U Vasioni poredak, u prirodi sklad a u svakom čovijeku urođeni Zakon Dobra.

Vjerujem, jer u ovom svijetu sve ima svoj početak. Nauka broji godine Suncu, Zemlji i Mjesecu, Zvijezdama i cijeloj Vasioni. Sve je znači počelo, sve ima svoj Prvi Dan, sve je stvoreno. A Tvorac svega je sam Bog, i može biti samo Bog a ne bilo kakav slučaj. Svijet i čovijek delo su Svesmisla i Skalada - Boga.

Vjerujem, jer je Spasitelj Gospod nas Isus Hristos došao u svijet, čekan vjekovima, predskazan Svetim Prorocima, pa je Njegovo rođenje od Duha Svetoga i Marije Djeve, Njegova propovjed, Njegova golgotska smrt i Njegovo Vaskrsenje iz mrtvih, ispunjene obećanja i ostvarenje plana Božijeg zamisla o spasenju svijeta i posustaloga čoveka.

OBIČAJI


Nema naroda bez običaja, bez obzira u kom kraju svijeta živi. Svako selo, svaki kraj, svaka oblast, svaki narod, imaju svoje običaje. Neki običaji pripadaju samo užem kraju, neki zahvataju čitave oblasti jedne zemlje, a neki običaji su istovetni kod različitih naroda.

Velike seobe naroda kroz vjekove, osvajački pohodi raznih naroda, vjekovna ropstva i mnogobrojni ratovi, a ujedno praćeno i voljnim i nevoljnim mješanjem krvi, učinili su da su se i narodi i njihovi običaji prilično izmešali.

Malo je naroda koji su imali toliko seoba kao Srpski narod. Od dolaska na Balkansko poluostrvo prije mnogo vjekova pa sve do seoba u poslednjoj deceniji HH vijeka, pritisnuti raznim nevoljama, Srbi su se selili iz jednog kraja zemlje u drugi. Oni su u svojim seobama pored mnogih kućnih potrepština nosili i svoje običaje.

Mnogo je običaja koji su kroz vjekovnu upotrebu osvećeni u Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Za svaki praznik vezani su određeni običaji. Pođimo redom.

Joomla "wookie mp3 player 1.0 plugin" by Sebastian Unterberg

 

Дана 22.11.2015.године на простору Црквене Општине Копривна а у храму Вазнесења Господњег (1874.г) одржана је вјеронаука за одрасле. Тема часа је била "Пост,Покајање и Причешће". По завршетку часа сви присутни су учествовали у заједничкој трпези љубави. 

                                   

У даљем тексту је предавање па они који имају времена нека прочитају. 

                                   Помаже Бог драга браћо и сестре,драги наши вјерници.

Прије почетка овог  предавања и часа желио би вам свима да честитам почетак Божићњег поста који почиње у петак и да дочекамо празник Рођења Господњег у здрављу духовном и тијелесном очишћени од сваке болести.

Размишљајући на који начин да оне који нису имали Вјеронауку поучимо основним питањима наше вјере дошли смо до идеје да организујемо часове Вјеронауке за одрасле. Теме за часове ће бити актуелне као што је и ова данас,на почетку поста час посветити причешћу ,посту и покајању, а остале теме ћемо договарати пред следеће часове. Овај час ћемо посветити и неким питањима који се тичу поста а веома често се полемише и о њима расправља. Молим се Господу да нам ови часови пређу у традицију и да се ускоро истим поводом скупимо још у већем броју,и наравно, хвала свима вама који сте дошли  да заједно молитвено  запловимо у дане поста.

                                                       Причешће,пост и покајање!

   Ову тема је веома тешко изнијети у кратким цртама јер је тема преопширна,јер  не можемо говорити о посту а да не причамо и о молитви,  о покајању , а онда наравно и највећем  лијеку Светоме Причешћу.  

Да би вијерник  достигао врхунац свога бића у Светој Тајни Причешћа,прво мора постити,молити се Богу и исповједати се пред  Причешће. Ја ће се трудити да на овом часу говорим што једноставније да би било разумљиво свакоме јер овдје Богу хвала има окупљене и дјеце и одраслих,различитих година и образовања. Али оно што је најбитније да,како каже наш блаженопочивши Патријар Павле да „Будемо људи“, или као што каже наш свети владика Николај Велимировић да је образован онај који има образа а богат онај који носи Бога у срцу. Богу хвала сви ви овдје присутни показујете и дијелом доказујете да сте ви они чија душа тражи извор Воде Живе и духовну храну. Ви као вијерници сте жива Црква, живо богаство наше Цркве,Епархије и наших парохија.

За неколико дана улазимо у пост који траје до Рођења Господњег. Поред поста и не једања мрсне хране потребна је и молитва,а поред тога двога потребно нам је и сагледавање наших гријехова и искрено покајање ради очишћења и спасења наше душе. Дани поста одређени су од наше мајке Цркве ради очишћења душе од гријеховног блата а ради нашег душевног оздрављења и вијечног спасења. На тај начин ми се више приближавамо Богу и сједињујемо са њим. Душу нашу кроз покајање морамо ослободити великог терета гријеха и што више гријешимо све више душу своју оптерећујемо гријехом.  Душа наша постаје све болеснија и од Творца удаљенија.

Једини начин да се ослободимо тог терета гријеха је искрено покајање. Покајање је испробани лијек против сваке опаке болести. Често наше тијело због болести шаље сигнале тијелесне,па на примјер ако смо преуморни осјећамо главобољу или малаксалост. Исто тако драга браћо и сестре, и болести наше душе често се манифестују преко нашег тијела у виду неспавања,ружних снова или страхова. Као што тијело у невољи тражи овоземаљске лијекаре и наша душа тражи најсавршенијег лекара а то је Господ наш Милостиви. Требамо одмах прелистати књигу свог живота, а ту књигу смо исписали својим дијелима и да сва рђава дијела избацимо из душе своје. Ако искрено завапимо Господу он ће нам се смиловати и после искреног покајања гријехе опростити.

Гријешни човјек је сличан човјеку обученом у прљаво одијело, кога нико таквог обученог нежели примити у свој дом. Но ако се он умије,среди,обуче друго одијело примиће га у свој дом. Исто тако и душа наша ако се умијемо добрим дијелима,средимо и обучемо у одјећу правде и њу ће Господ примити у вјечни дом свој. Каже ап. Павле  „па зар не знате ви да  сте Црква Божија и да Дух Свети живи у вама“. На прагу нам је велики пост када требамо да се припремимо постом и молитвом  и покајањем  з а свето  Причешће,да примимо  Тијело и Крв Господа Исуса Христа да би се духовно  очистили и препородили  и као чисти и припремљени у радости дочекали празник Рођења Витлејемског Младенца Христа Спаситеља нашег.  Пост и молитва су опробана средства за исцељење душе наше од душевних болести а првествено од свих злих духова, који нас стално нападају и покушавају удаљити од милостивог Оца нашег Небеског.  Пост не може бити једностран, да буде само тјелесни пост,уз то мора бити и пост наше душе. Тјелесни пост није ништа друго него само уздржавање од јаке хране и пића а душевни пост је уздржавање од рђавих жеља мисли и свега оног што нас удаљава од милости и љубави Божије. Тијелесни без духовног нема никакве користи. Свети Јован Златоусти каже да је пост користан само онда ако посте  не само наша уста већ и очи и уши,ноге и руке. Руке посте ако се чувају неправилног богаства и среброљубља, ноге посте ако не иду  на пут  безакоња. Уши посте ако не слушају ружне ријечи и празна оговарања, очи посте ако не гледају оно што их саблажњава и у пропаст води. Прави пост нам доноси и тијелесно и душевно оздрављење. Ако се човјек преда угађања тијелу и разним тијелесним страстима из његова срца исчезава страх Божији и љубав према Богу и брату своме. Разум се помрачује и губи способност за правилно расуђивање. Демонске силе узимају власт над таквим човјеком и увлаче га у разне преступе,гријехе и нечасна дијела док га потпуно не одведу у гријеховни понор.  

Прави и истински пост просвјећује и бистри наш разум и у нашем срцу јача љубав према Богу и ближњима и свему ономе што је свето и милом Богу приступачно. Знамо да је и праотац наш Адам прекршио заповјест о посту и тако је себе оптеретио тугом болом и смрћу. У зноју лицу свога обрађивао је земљу а она му је само трње и коров давала. Прави пост води човјека из понора и гријеха и пере га и скида са њега блато и одијећу и обућу прљаву од гријеха и облачи га у чисту и обнавља у нама првобитни изгубљени лик божији. Горде и поносне чини смиреним и кротким, од порочних ствара праведнике, од преступника оне који поштују закон и изгони из срца и душе наше највећег непријатеља сатану а  усељава Духа Светога.

Поред правог и истинског поста,радикално срество за наше душевно оздрављење је и топла и постојана срдачна молитва, упућена Господа не само из уста ,него из дубине нашег срца и душе. По речима светог Јована Златоустог  , пост и молитва су два крила која нас са земље дижу на небо. Пророк Илија је у старом завјету измолио молитвом од Господа  да затвори небо за кишу и да покаже свом заблудјелом народу Истинитог Бога. Знамо и да је псалмопјевац цар Давид молитвом од Господа добио опроштај за свој велики учињени гријех. Сјетимо се и Марије Египћанке која је постом и молитвом од 40 година у пустињи задобила опроштај својих тешких гријехова и удостојила се да буде угодник Божији.  На нама остаје да се поучени овим дивним примјерима значаја поста и молитве угледамо на њих и да своју душу постом ,покајањем и молитвом препородимо и очистимо од сваке прљавштине.

Често у животу чујемо да људи кажу да је живот само једна непрестана борба. За сваког хришћанина постоји једна значајна борба а то је духовна борба, борба против грешних жеља, мисли, ријечи, дијела, против разних искушења и саблазни. И као што војник пред одласка у поход има припремну обуку и ми хришћани имамо духовну обуку и духовно оружје. Наше духовно оружје јесте пост и то духовни пост. Наша Мајка Црква одредила у току године четир велика поста и то Божићни, Васкршњи или Часни пост,Петровски или апостолски и Великогоспојински и ми у то време чистимо душу своју од гријехова. Сам наш Господ Исус Христос прије почетка своје проповједи међу народима постио је 40 дана у пустињи,он који је без гријеха али на тај начин нам Господ даје  својим примјером как треба да постимо и да перемо  своје душу од греховних прљавштине. И њега је ђаво кушао али после трећег не успјелог покушаја је одступио од њега. За нас је много тежи и важнији духовни пост. Тјелесни пост је уздржавање од мрсне хране  и јаких пића али душевни је уздржавање од рђавих помисли, нечасних жеља, непристојних ријечи и свих дијела противних вољи Божијој.

Свети Јован Златоусти нас савјетује па каже:  не говори постио сам толико и толико дана, нисам јео ово или оно , нисам пио вина већ ми реци: да ли си успио да од несмиреног постанеш смирен, од суровог благонаклон, од завидног не завидан, од злобног не злобан, од не милосрдног милосрдан. Каже свети Јован ако постиш покажи то дијелима јер и апостол Павле нам каже да је вјера без дијела мртва. Постом се поставља добар темељ и  у друштву. Људи који су религиозни су у већини случајева добри и узорни грађани. Они су часнији, поштенији,карактернији, истински вијерник ником не жели зло већ само добро.

Свето Писмо нам свједочи да су многи умирали од преједања а нико ника није умро од поста. У медицини нам препоручују пост у болести нашој тијелесној. Пост је узвишенији и садржајнији од дијете. Често неко каже почео је пост е сад да који килограм изгубим. Упозорава нас Свети Јован Златоусти да пост ако није истински само нам може шкодити. Онај који пости тјелесно,нека пости и духовно и приступи свето Причешћу пошто се првествено исповједи пред свештеником и невидљивим Господом.

       Свету тајну Причешћа је установио наш Господ Исус Христос на Тајној Вечери на Велики Четвртак,узевши хљеб преломиши и давши ученицима својим рекавши: Узмите једите ово је Тијело моје које се ломи ради вас на отпуштање гријехова ,а затим узео чашу са вином благословио је и рекао: пијте из ње ово је Крв Моја новога завјета која се пролива за вас ради отпуштања гријехова. Да би човјек био достојан да приступи светој Чаши треба себе да испита. Каже свети апостол Павле:  Човјек нека испитује себе па онда од хљеба да једе и од чаше да пије. Поставља се питање како себе да испитује. Никако друго до да отвори своју животну књигу,прелиста све странице њене ,да завири у своју савјест,да преиспита своје мисли,своја осјећања , своје поступке и своја дијела па ако нађе у срцу своме нечасне радње да их избаци,да избаци рђаве мисли и из душе нека исчупа сав коров и трње који га воде у пропаст. Свето Јеванђеље нас учи да је Спаситељ наш прије установљења Светог Причешћа ,благословио хљеб и захвалио Богу   зато се света Тајна Причешћа назива Евхаристија -односно Тајна благодарности. Кроз свето Причешће Господ нам нуди себе, своје Тијело и Крв своју свим људима. Он је присутан у свим храмовима православља гдје се служи Света Литургија. Он је хљеб који је сишао са неба и од њега који једе неће огладнити до вијека. Нудећи нам своје тијело и Крв своју Господ жели да утоли глад и жеђ наших гладних срца и жедних душа.

    Често се поставља питање ко се може причешћивати више пута у мјесецу и током године. Ово је веома сложено питање данашњице и по том питању постоје многа мимоилажења међу тумачима старе црквене традиције и савремене теологије. Ја нећу улазити дубоко у ту тематику него ћу као вијерник и свештеник српске Цркве позвати на изјаву нашег патријарха Иринеја који каже да онај вијерник који пости сваки од четири велика поста ,сваку среду и петак и остале посне дане прописане од стране Цркве ,може приступити Светој чаши и ван постова, значи недељним и празничним Богослужењима само пре тога се исповједити код свештеника.

Занимљиво је питање ког се времена треба човјек држати кад пости. Треба се постити од 0-24 сата или светогорским или  византиским од 17-17 сати. На Хиландару нови дан почиње са вечерњом службом  јер је на тој служби већ у пијесми прослављамо  светитеља који се сутра слави.  То често изазива сметњу код ревноснијих вјерника, ипак препорука наших црквених великодостојника да прихватимо светско вријеме то јест од поноћи да је нови дан.

Што се тиче питања колико често се причешћивати. Човјек се треба причешћивати онолико пута првествено колико му каже његов духовник јер он је процијенио стање његове душе. Човјек се треба што чешће причешћивати  али само ако духовно пости ,чита псалтир,молитве и редовно исповиједа. Духовник и исповједник треба да буде ваш парохијски свештеник. Ако говоримо о првим вјековима хришћанства,тада се  Тијелом и Крвљу причешћивали сви присутни на Литургији. Ако се човјек није три седмице причешћивао ,он се сматрао избаченим из црквеног општења. А код нас се људи непричешћују мјесецима,годинама ма и нажалост има оних који се никад нису у свом животу причестили. Питаш кад сте  се задњи пут причестили они кажу не сјећам се. Причешћивати   се треба најмање четир пута годишње током великих постова. И јавља се питање: “  а можда ми требамо да се причешћујемо као у првим вијековима,сваке недеље,на свакој служби на којој присуствујемо?” вјероватно томе нисмо дорасли. Ако се причешћујемо сваке недеље онда треба живјети Господом нашим Исусом Христом. Кад ме неко пита колико се треба пута причестити ја им кажем не знам јер неко се треба причестити четир пута неко сваке недеље,у зависности од тог духовног настројења које човјек има. Треба радити на томе да учимо вијернике да што се чешће причешћују али не само механички и тијелесно већ да живе животом достојним Светог Писма.

Често људи траже изговоре што не иду у Цркву и што се не причешћују. Најважније у нашим животима је учешће на Литургији, примање светих Божанских тајни Христових. Једноставније говорећи,све наше невоље,све наше несреће су повезане са нашим односом према Евхаристији. И ако говоримо о Евхаристији онда је у суштини граница између Цркве и јеретика управо у односу према Евхаристији. Она је за нас -Тајна над Тајнама ; ми се причешћујемо правим Тијелом  и правом Крвљу Господа нашег Исуса Христа  . А има у нашем народу у нашој селу  који никад нису присуствовали светој Литургији и примили у себе Евхаристију тј. причестили се.

Причешћем освећујемо нашу духовну и тјелесну природу. Свети праведни Јован Кроштански каже: Господ  улази у грешну душу и исцељује у њој сва безакоња,и она постаје Дом Божији. Дакле, Спаситељ нам је оставио као завјет да вршимо литургију и примимо Његово Животворно Тјело и Крв. Литургија је чудесни дар Исуса Христа. Литургија је мост преко којег се може прећи у живот вијечни.  Запамтите ,то је завијет Исуса Христа. Пратите овај златни мост, који ће нас сачувати од адске пропасти.  Не слушајте људе који беже од Спаситељеве чаше. То су несрећни, заблудели ,жалосни људи, који су  далеко од реке Христове,који падају у пропаст. Волите Божанствену Литургију,сматрајте за себе онај дан изгубљеним  у свом животу у колико вам се није дало бити на Литургији. Свети Јован Златоусти каже:  да је Божанствена Литургија заиста велики и чудесни дар ,анђели Божији завиде нама људима,којима је дарована  срећа -примање Божанственог Тела и Крви.

Драга браћо и сестре ово је неисцрпна тема и о овоме се може говорити данима али за овај пут толико од мене. Свима вама се искрено захваљујем што сте дошли и присуствовали овој вјеронауци за одрасле и овом предавању. Мој успјех је ако је свако од вас бар само једну реченицу запамтио али не само запамтио већ у срце урезао и да ће од данас том реченицом се водити у свом животу. Нека вас Господ благослови и да снаге да у здрављу дочекамо празник Рођења Богомладенца Христа. Амин 

  протојереј Јадранко Стојановић

Joomla "wookie mp3 player 1.0 plugin" by Sebastian Unterberg
 
Weitere Beiträge...
GRADIMO KOPRIVNU
Banner
Banner
ŠVICARSKA - BOSNA
Banner
Banner
Banner
STATISTIKA
1287184
DanasDanas387
JučeJuče555
Ova SedmicaOva Sedmica2442
Ovaj MjesecOvaj Mjesec8452
UkupnoUkupno1287184