Banner
°°° VAŠE POVJERENJE°°°°° NAŠA JE NAGRADA°°°
Banner
ZADNJE POSTAVITE SLIKE
nove slike.jpg
SRCEM ZA MODRIČU
Banner
Benutzer : 5770
Beiträge : 439
Weblinks : 16
Wir haben 83 Gäste online

KUD-TREBAVA



"BOLJE DA NESTANE SELO NEGO OBIČAJI"




"Običaji izriču istinu i vrijednost naše ukupne kulture, određuju odnose prema svemu što postoji, određuju odnose prema svemu racionalnom i iracionalnom. Stvaralačka je to komunikacija koja rađa povjerenjem, istinom, ljepotom, dobrotom, tolerancijom, plemenitošću i ljubavlju. "
Upoznajući narodno blago koje su nam ostavili naši stari, upoznajemo vrijednosti koje nas određuju kao narod stare i bogate kulture.
Poznavanje tradicije je poznavanje korijena. Što više poznajemo tradiciju, to smo svjesniji bogatstva koje nosimo u nasljeđu i važnosti očuvanja za buduće naraštaje.
Tradicijom smo naslijedili ono što su živjeli naši preci, kako su se odijevali i na koji način su izrađivali odjevne predmete, sve stare zanate koje su radili, jela koja su pripremali, ono što su pjevali, gradili, kao i razne običaje– sve je to naša kulturna baština, baština naše djece i unuka.
Očuvanje svega navedenog upravo je i cilj KUD-a Trebava iz Koprivne.



POČETKOM MARTA 2012 GODINE
RUKOVODSTVO KUD-a"KOPRIVNA" MIJENJA IME KUD-a"KOPRIVNA"
U NOVO IME******JAK I STABILNI KUD-2009
******KUD"TREBAVA"******







SVI KOJI VOLE KUD "TREBAVA" IZ KOPRIVNE , ŽELE BITI SPONZORI ,DONATORI... ŽELE POMOĆI

IBAN BA395620118117399269
"TREBAVA" KUD KOPRIVNA
SWIFT BIC : RAZBBA22
NLB Razvojna banka a.d.


UPRAVA KUD-a „TREBAVA“ KOPRIVNA




PREDSJEDNIK:



Vujić Stanimir

PODPRESJEDNIK:



Marković Petar

SEKRETAR:



Milićević Željko

KOREOGRAF:



Jovanović Stefan





Polovinom Jula 2009 godine održana je Osnivačka skupština KUD-a, na kojoj je usvojen Statut,izabrano rukovodstvo, te se pristupilo samom procesu registracije, koji je s uspjehom završena početkom 2010. godine.
Zbog nedostatka materijalnih sredstava i iskustva u birokratskim procedurama potrebnim za registraciju KUD-a, inicijativni odbor obratio se za pomoć Opstini Modriča Načelniku Mladenu Krekić, koji je prepoznavši korisnu inicijativu i njezin pozitivan učinak, pristao pomoći KUD-u, te materijalno, moralno i u svim drugim oblicima potpomogao osnivanje KUD-a.

KUD „Koprivna“ ipak ostaje vjerna korijenima, pa je tako neizostavan učesnik na svim Školskim slavljima kao i vjerskim praznicima uz veliku podršku svećenika Jadranka Stojanovića.
Društvo također intenzivno radi na povezivanju sa svim kulturnim ustanovama i organizacijama Opštine Modriča i šire, pa tako KUD „Koprivna“ nastupa u OŠ Sveti Sava - Koprivna, više puta u Domu Kulture te imali su čast izvesti svoj bogati program na promociji knjiga Koprivljanina i vjernog Trebavca Milisava Đurića, što zasigurno pokazuje visoke kvalitete rada i ugleda koje društvo uživa u kulturnim krugovima na ovim prostorima.

Entuzijazam i pozitivna atmosfera u kojoj su se probe tada malobrojnih članova odvijale, počele su privlačiti sve veći broj prvenstveno mladih ljudi, a pozitivan učinak takve vrste druženja, sticanja novih znanja i razmjene iskustava, počeo se pozitivno odražavati kako na kvalitetu društvenog života omladine MZ Koprivna, tako i na dobrokomšijske i međuljudske odnose između sela Vranjaka,Dugog Polja,Podnovlja Kožuha,Modriče itd....
Isključivo vlastitim znanjima i sredstvima, te požrtvovanim radom koreografa Maslić Milana, KUD je uspijo uvježbati znatan broj igara, stvorivši tako raznolik i bogat repertoar, sa visokim kvalitetom izvodenja igara iz naših krajeva.
Nastup koji je uslijedio Jula ove godine u Dugom Polju,zauzeto zasluženo 2 mjesto posle domaćina,prvi put otkako KUD-Koprivna postoji (mislimo na novo osnovani klub od 2009), nastupali su savršeno uvježbati za takvu vrst nastupa.
Rastući broj članva, te određena znanja i vještne koje isti posjeduju, omogućavaju i čine potrebnim izgradnju čvršće organizacijske strukture, pa se javlja ideja o osnutku društva, koje bi proširilo aktivnosti uz folklor tako i na dramsku sekciju.
Postavljajući tako temelje udruženju koje će okupljati omladinu, poticati kreativnost, čuvati običaje i tradiciju ovih krajeva, te u svim aspektima svojeg djelovanja pozitivno uticati na zajednicu, prvenstveno mlade Koprivne.


Joomla "wookie mp3 player 1.0 plugin" by Sebastian Unterberg


Ој народе, испод Дуге Њиве...


Војо Стјепановић


Поред старих обичаја, ношње и народне архитектуре, Копривна има још један бисер који одолијева модерном времену - то је изворна пјесма. Истина, то је пјесма која се пјева на цијелој Требави, али и на Озрену и у Посавини.
Наши стари памте, а предања говоре да је у овом крају некада било доста гајди и гусала. Гајде су исчезле негдје почетком 20. вијека, а гусле су се одржале и послије II св. рата.
Уз поменуте инструменте ваља додати шаргију и двојнице, који су се одржали, па и данас својим звуком оживљавају успомене. Ту је и виолина која је у овим крајевима вјероватно замијенила гајде.
Шаргија спада у жичане инструменте код којих се звук производи трзалицом или терзијаном. Састављена је из два дрвена дијела, кутлаче и репа. Обично је без отвора,са пар малих рупица на дасци кутлаче, углавном има четири жице причвршћене чивијама на врху репа, на којему су обиљежена поља (пердета). Свира се уз саму шаргију, или служи као пратња виолини. Шаргији су посвећени и многи стихови:

-Ој шаргијо, дрво јаворово
ко те свиро, никад не болово!
-Шаргијо сам три године дана
потрошио сепет терзијана.
-Шаргијашу, твоји терзијани
шаргијају боље него лани.
-Ој шаргијо, моја вјерна друго
дабогда ми свирала задуго.

Двојнице су се свирале најчешће соло и некако су углавном везане за чобанско занимање.
Ови инструменти су опште познати, али их начин изведбе код овдашњих Срба чини карактеристичним и оригиналним. Од шаргије и виолине је неодвојива типична требавска пјесма. Њен настанак и развој су веома старог датума. Спомињу их још писани византијски извори када бележе долазак, сеобу словенских племена на Балкан. Кроз дуго време до савремености они имају свој природни развој као и пјесме које су на њима свиране. Данас их називају изворна или народна музика и пјесма.
Код Требаваца пјесма је нешто бржа, разговјетнија и отпјевана вишим гласом, а без оријенталног патоса, који је нанос и остатак вишевековне турске окупације. На Требави се пјева искључиво двогласно. Други глас би надвисивао први и завршавао отегнутим јецањем, док би се први завршавао наглим падом тона.
Пјесме су испјеване најчешће у десетерцу. Кајде су различите, али се ипак могу подијелити у три врсте. Прве су, такозване везане, као на примјер:

-Ашикују Мићо и Аница,
ашикују осам годиница,
кад девета година настаде
Мићо умре, Аница остаде...

Друга врста пјесама је у одвојеним стиховима:
-Осјечани и Кожухе равне и Копривна, то су села фина.
-Ој Копривно са пет засеока, грудо злата од стотину ока.
-Ој народе, испод Дуге Њиве, наша браћа под Озреном живе
-Добој, Озрени Требава брате изворна се пјева, нека знате!

У трећу групу спадају пјесме са рефренима, што више карактерише изворно пјевање новијег времена.
Пјесме су пригодног карактера, а немали број је испјеван и о љубави. Одликују се благом сатиром из сеоског живота.

-Имам једну намјеру одавно
своју кону љубит водоравно.
-Сањај, драги, на грудима мојим
ја се више никога не бојим.
Данашње пјесме, гледане као целина су нешто измијењене у односу на оне из старих времена, како у кајди тако и у ономе о чему пјевају, што је и разумљиво јер су се времена промјенила. Житељи Копривне и цијеле Требаве остали су вјерни својим изворним пјесмама.
Значајно је и то, да се у сусједним предјелима (Озрен, Крњин, Вучјак и Посавина) пјевало слично или потпуно исто, како код Срба, тако и код Хрвата. Понекад се, као успомена на гусле, његовало и пјевање уз дебелу жицу виолине. Пјесме су извођене соло, а биле су најчешће шаљивог садржаја. Начин извођења је исти код жена и код мушкарака, а неријетко су пјевали и заједно или су се натпјевавали.

- Мала моја, на поправни пала
из љубави ништа није знала.
- Да сам, драги, ја до тога дошла,
сигурно бих са петицом прошла.
- Читала сам чланак у Арени
да су момци по сниженој цијени.
- Пише, мала, у Ослобођењу
читав чланак о твоме поштењу.
- Дошо лола, ништа не говори,
само гледа како лампа гори.
- Мала моја, била си ми мила
док се ниси лагат научила.

Дакле, изворна пјесма, она весела дјевојачка и момачка, једно је дивно и непреболно сјећање људима са Требаве, ма гдје они живјели, сјећање које умире пјевајући.

Joomla "wookie mp3 player 1.0 plugin" by Sebastian Unterberg
 
Weitere Beiträge...
GRADIMO KOPRIVNU
Banner
Banner
ŠVICARSKA - BOSNA
Banner
Banner
Banner
STATISTIKA
1320004
DanasDanas23
JučeJuče394
Ova SedmicaOva Sedmica3126
Ovaj MjesecOvaj Mjesec11275
UkupnoUkupno1320004