Banner
°°° VAŠE POVJERENJE°°°°° NAŠA JE NAGRADA°°°
Banner
ZADNJE POSTAVITE SLIKE
nove slike.jpg
SRCEM ZA MODRIČU
Banner
Benutzer : 5770
Beiträge : 439
Weblinks : 16
Wir haben 41 Gäste online

RIBOLOVCI



Риболов се обавља на ријеци Босни, а лови се шаран, сом, мрена, клем и смуђ. Рибарењем по мањим рјечицама и потоцима баве дјеца ловећи ситнију рибу. Раније је риболов у Копривни имао економску вредност, док је последњих година то углавном спортска дисциплина.
Има и криволова, експлозивом и хемијским средствима што је строго забрањено.
У првој половини 20. вијека, у Копривни је био мањи број рибара, али они који су се бавили риболовом посједовали су велико искуство и знање. Били су то познати рибари као што су Симикић Мирко, Гвозденовић Здравко, Видовић Вид - Видић, Пантић Тривко, Остоја Зјалић и Костић Лазо. Највећу рибу/сома, уловио је Симикић Мирко 1930. године. У то вријеме риболов се одвијао без строжих законских прописа.

Седамдесетих година у Модричи се формира спортско рибарско друштво Мајна које доноси свој Статут и програм рада у складу са законом, чега су се обавезни придржавали и сви рибари по селима. Да је интерес за риболовом у Копривни велики, потврђује и велики број рибара који су се бавили, или се још баве риболовом као што су:
Срето Васиљевић, Илија Тривић, Никола Јовић, Стево Тривић, Петар Деспотовић, Драго Цвијановић, Симо Јевтић, Бранко Мишић, Марко Савић, Боро Недић, Боро Васиљевић, Перо Лазић, Саво Видовић, Димитрија Стевановић, Славко В. Видовић, Вито Видовић, Бранко Петровић, Звјездан Тодоровић, Мирослав Тодоровић, Слободан Деспотовић, Боро Мићић, Милоје Деспотовић, Милован Васиљевић, Тривко Радишић, Ђорђо Васиљевић и Димшо Васиљевић и Милош Деспотовић.

Рекорд највеће уловљене рибе из 1930. младе генерације рибара у Копривни још нису обориле. Можда је томе разлог што се у новије вријеме у ријеку често пуштају фабричке отпадне воде, које масовно трују и умањују рибарски фонд. У скорије вријеме највећег сома око 1975. године уловио је Милош Деспотовић, и био је тежак само 39 кг.
Овако импозантан број рибара у Копривни, створио је услове и потребу, да се 1995. године оснује риболовска секција у Копривни. За првог предсједника изабран је Стевановић Димитрија. Секција ради у саставу спортског рибарског друштва, сада под називом Оптима Модрича, и придржава се Статута и прописа тога друштва. Оснивањем ове рибарске секције рибари у Копривни добивају једно руководеће тело, које ће окупљати рибаре и у склопу својих задатака бринути се о свим детаљима риболова.
На изборном састанку секције 1997 године, за предсједника се бира Видовић В. Славко. У складу са законом предвиђен је почетак и завршетак сезоне риболова, као и вријеме када је забрањен риболов.
Рибари Копривне опремљени су савременом рибарском опремом. Рибари се из хобија и задовољства за своје личне потребе, без намјере остваривања профита. Да ли ће улов рибе бити богат, зависи од атмосферских и других фактора. Често се рибари врате кући празне торбе, на основу чега је испјевана и ова шаљива пјесма: У рибара мокре гаће, за вечеру не зна шта ће
Joomla "wookie mp3 player 1.0 plugin" by Sebastian Unterberg

RIBOLOV




Ribolov je pojam koji se koristi za lov na ribu u morima, jezerima, rijekama i ostale plodove mora kao školjke, rakove i hobotnice. Ribolov se dalje dijeli na sportski ribolov (ribolov kao hobi) i komercijalni ribolov. Ribolov je stara i široko rasprostranjena aktivnost sa raznim tehnikama i tradicijama, ali i primenom modernih tehnoloških pomagala. Na našim teritorijama preovladava ribolov na rijekama.
Mnogi ribolov svrstavaju u sport. Iako nisam pristalica takvog pogleda, jer se u sportskim disciplinama čovek takmiči protiv drugog čoveka, dok je ribolovac najčešće sam, prihvatam izraz "sportski ribolovac".
Da li ste ikada čuli od nekog ribolovca da za sebe kaže da je sportista? Ribolovac je pecaroš. Samo su neke ribolovačke discipline sport - bacanje u dalj, metu, a na prvom mjestu takmičarski ribolov nazvan "lov ribe udicom na plovak". Ribolov je strastven hobi, vrsta rekreacije u kojoj čovek, sjedeći pored vode, sam, u tišini, pokušava da ulovi ribu. Ako je sport, to je apsolutno najstarija disciplina na svijetu. Takođe, ribolovaca ima više nego svih ostalih sportista zajedno


KOLIKO ZNAMO O RIBOLOVU



U Kini je u četvrtom vijeku prije Hrista zabilježeno da se pecalo uz pomoć bambusovog štapa, svilenog konca, udice izrađene od savijene igle i mamcem od kuvanog pirinča. Ribolov se pominje u Staroj Grčkoj, Rimu i kod Jevreja.
Ekonomskim razvojem društva, porastom broja gradskog stanovništva, razvitkom trgovine i porastom ličnog standarda raste i broj sportskih ribolovaca. Razvoj ribolova pratio je i razvoj pribora za ribolov. Pomenimo da je udica za ribolov kako danas izgleda izum CARLESA KIRBIJA (Charles Kirby), negde oko 1655. godine.
Do 1770. godine štap sa vođicama za uzicu i s kalemom na kome je uzica namotana bio je u opstoj upotrebi. Između 1865. i 1870. godine štapovi izrađeni od šest trouglastih traka od bambusa, zatim slijepljeni čineći šestougaoni stap bili pravljeni i u Evropi i u Americi. Ribolovna uzica pravljena najčešće upredanjem dlaka iz konjske grive 1880. godine zamjenjena je svilenim nitima koje su namakane oksidiranim biljni uljem.
Za prethodnika udice smatraju se “kopljaste udice” - ravan štapić ili kost naoštren na oba kraja koji se vezuje u sredini. Kada riba proguta mamac u kome je “kopljasta udica”, struna se zategne a oštri vrhovi se zabadaju u njeno ždrelo. Ne zna se tačno koliko dugo je ova naprava korišćena, ali je vremenom ona zamenjena udicama koje od tada pa do danas imaju karakterističan i prepoznatljiv oblik.


PRVE UDICE


Prve udice smatra se da su bile od drveta. Grančice sa trnom ili sličnim izraštajem su lako mogle da se oblikuju u karakteristicni obilik udice. U tu svrhu korišćeni su glogovi trnovi i sl. Takva udica može da bude oštra gotovo isto koliko i savremene udice.
Zbog nedovoljne otpornosti drveta do danas nisu otkriveni ostaci takvih udica, ali postoje određeni crteži iz tog vremena koji ukazuju na njihovo postojanje. Ono što je interesnatno je da drvene udice do nedavno nisu napuštene. Udice od glogovog trnja su do kraja 19. vijeka korišćene u Engleskoj i Velsu. Poznate su bile takve udice koje su na Temzi korišćene za lov riba pljostanica.


METALNE UDICE


Prve udice od metala pravljene su od bakra, čija upotreba počinje da se širi pre oko 6000 godina. Ne dugo posle toga počela je da se koristi i bronza, pa su udice pravljene i od te, nešto jače legure. Bakarne udice koristili su Egipćani, kao i stanovnici oblasti između Eufrata i Tigra, u vreme pre oko 4000 godina. Otkriveni su brojni nalazi takvih udica. Te udice nisu imale kontra vrh i bile su jednostavnog oblika, iako su neke imale okca za vezivanje na strunu. Njihova veličina je bila 2-6 cm.
U svijetu su se profesionalni i specijalizovani proizvodjači čeličnih udica javili u 16 ili 17 vijeku. Posebno su se isticali oni u Engleskoj, Irskoj i Norveškoj, tako da nije čudo što su ove zemlje do nedavno dominirale u proizvodnji kvalitetnih udica.
Današnji najveći svetski proizvođač udica je norveški Mustad koji je u međuvremenu postao vlasnik mnogih manjih proizvođača, uključujući i poslednji engleski pogon Partridge of Redditch. Najozbiljniju konkurenciju Mustadu prave japanski proizvođači.
Danas je proizvodnja udica veća nego sto je ikad bila. One su takođe kvalitetnije, jeftinije i dostupnije nego bilo kada prije. Proizvode se specijalizovane udice za lov pojedinih ribljih vrsta, a samo za izradu vještačkih mušica ima više stotina modela raznih proizvođača. Ipak, sve su one u osnovi samo varijacija stare ideje, koja je nastala toliko davno da se tačno i nezna kada je to bilo.



ODREĐIVANJ STAROSTI RIBE


Drveće ima godove, a svaka godina jedan prsten. Međutim, kod drveća to ne važi uvek, jer zbog gubitka lišća usljed suše, požara ili mraza, može da "pusti" godišnje dva prstena od kojih je samo jedan god. Isto to važi i za prstenove na ribljoj krljušti. Kod riba koje nemaju krljušti (som, američki somić...) starost se očitava na kičmenom pršljenu. Pojednostavljeno, godovi nastaju usljed "jede - ne jede". Kada hrane ima u izobilju, a riba puno jede i raste brzo, nastaju svijetla polja na krljuštima. Kada jede malo ili nimalo, ona ne raste, a na krljuštima nastaju uski, tamni prstenovi.

Riblja koža permanentno luči sklerite. Kada raste riba, raste i krljušt, a na njenoj površini skleriti se ravnomjerno "talože". Kada riba ne jede, ne raste... skleriti se "gomilaju" i stvaraju prstenove. Kada bi uslovi života u vodi bili idealni i nepromjenjeni, prstenovi ne bi ni nastajali. A kada bi se godišnja doba smjenjivala u vodi kao na zidnom kalendaru, "čitanje prstenova" bilo bi jednostavno.
U vodi je glad učestala pojava. Nakon izleganja ikre, u stadijumu larve, hrana dolazi iz žumančane kese. Nakon nastajanja tjelesnih otvora riba počinje da uzima hranu iz okoline. U početku se sve ribe hrane lebdećim organizmima (planktonom), a nakon toga prelaze na ishranu karakterističnu za vrstu. Plankton je sitan i kako ribice rastu, sve više teče kaloričnijim zalogajima. I tu se ponovo javljaju problemi.
Može da se dogodi da je riba požurila sa rastom, a zalogaji kaskaju za njom. Kod grabljivica je česta pojava prebrz rast zalogaja, koji prerasta oralne kapacitete ribica i dolazi do gladovanja. Kod smuđeva se upravo zato u prvoj godini života redovno javljaju dva prstena, od kojih je samo jedan god.
Svako gladovanje ostavlja trag u krljuštima. Ista je priča i u vezi sa mrijestom. Poznato je da riba slabo mari za hranu kada dođe vrijeme mrijesta. "Seksualna opterećenost", takođe, ostavlja tragove u krljuštima. Ovako nastaju mrijesni prstenovi.
Da bi se moglo pristupiti analizi krljušti, ona mora da bude uzeta sa pravog mjesta. Nije svaka krljušt "govorljiva". One "govorljive" nalaze se ispod leđnog peraja, a iznad bočne linije. Uzmemo li pravu krljušt, možemo pristupiti brojanju. Ali šta se broji? Koji je prsten god?
Zimsko gladovanje rezultira stvaranjem zatvorenih krivih linija i prilikom određivanja starosti ribe samo se one broje. Mrijesni prstenovi, u stvari, i nisu prstenovi, to su otvorene krive linije, čiji krajevi nisu spojeni! Ako pretpostavimo da su i mrijesni prstenovi brojani kao godovi, pretpostavljeni broj godina valja prepoloviti i bićemo blizu istine. Ribnjački šarani iste težine obično imaju 12-15 godina. Prebrojavanje i analiza prstenova na krljuštima iziskuje dosta znanja, a još više iskustva. Na vama je da pokušate.

BISTRO!
Joomla "wookie mp3 player 1.0 plugin" by Sebastian Unterberg
 
Weitere Beiträge...
GRADIMO KOPRIVNU
Banner
Banner
ŠVICARSKA - BOSNA
Banner
Banner
Banner
STATISTIKA
1319411
DanasDanas356
JučeJuče559
Ova SedmicaOva Sedmica2533
Ovaj MjesecOvaj Mjesec10682
UkupnoUkupno1319411