Banner
°°° VAŠE POVJERENJE°°°°° NAŠA JE NAGRADA°°°
Banner
ZADNJE POSTAVITE SLIKE
nove slike.jpg
SRCEM ZA MODRIČU
Banner
Benutzer : 5770
Beiträge : 440
Weblinks : 16
Wir haben 34 Gäste online

Pjesme

Joomla "wookie mp3 player 1.0 plugin" by Sebastian Unterberg



U NOĆIMA


Ko te ljubi kada nema mene;
u noćima ko te nježno pazi;
kome daješ usnice rumene;
bujna, vrela, njedra ko ti mazi?

U noćima dok trepere zvijezde,
u krevet ti maštom zavirujem...
Moje čežnje samo k tebi jezde,
otkucaje tvoga srca čujem!

Ko te budi uz šaptanja mnoga,
rujnom zorom ko ti mrsi kose...
Gdje nestade iz života moga
kao listić što vjetrovi nose?



ZBOGOM

U sumrak tihog predvečerja
jeseni sumorne, daleke,
pod brezom belom stapali smo
ljubav i čarobne riječi meke.

Ljubav je bila jača od mene
mada sam morao znati,
tugom me miluju breza i sjene
i da će srce morati da pati.

“Zbogom!”- tada mi ne htje reći
a za kraj znala je tada.
Reče:”Ćao...” kroz šapat meki.
Pomislih: ah, još je mlada!

Htjedoh joj reći još toga mnogo,
al zaboravih istog trena.
O, kako sam tada slutiti mogo
da će već sutra biti drugome žena?

Volela me svim bićem svojim-
znao sam, znao, presrećan, tada…
Na istom mjestu sad često stojim,
a ona udata, tužna, sama sada…

Na staro mjesto zalutam često
gdje popih gorku ljubav njenu…
Pogledam brezu i pusto mjesto
i vidim samo ljupku sjenu…
I čujem: “Zbogom!” i tugu njenu...




ГЊЕВ


Вену божури
на Косову пољу,
с мога дијела Босне
бијели ор`о кличе.
У име чега
и коме за вољу
кидишу на србство
и на Немањиће?.

Ко би да га склоне
коме ли то смета?
То што бијели орао
своје гнијездо брани,
дал` из таме зрачак
свјетлоспасни зрачи
или ћемо заувијек
остати у тами.

Орао на гнијезду
а голуб у лету,
што чувајућ гнијездо
и потомке брани.
Бијели голуб мира
који кличе свијету,
свој ћемо на своме,
па макар и сами.

Ако ни због чега
а онда због части,
морат ћемо кренути
на гребене горде,
или ћемо дубоко
у поноре пасти,
појест ће нас хијене
и авети хорде
...



BIJELA RUŽA

Procvjetala
bijela ruža,
u malenom
vrtu mom.

Latice joj
mirisale,
krasile mi
srećan dom.

Procvijetala
bijela ruža,
u cvijet
se pretvorila.

Miriše mi,
ljubav pruža,
ljepotom me
opojila.

Procvijetala
bijela ruža,
procvijetala
i nestala...

U mom vrtu
opet sunce i proljeće:
u mom vrtu
plamte boje, miri cvijeće...

I bokori raznih ruža.
Bijele ruže vjetar njiše.
Svaka nekom miris pruža,
samo moje nema više...



ЈАСЕН

У Копривни, испод Дуге Њиве,
о којој људи тако мало знају,
један стари јасен, поред цесте сиве,
светиња је жива у мом родном крају.

Година му много пуних тешких брига
па из поштовања за њих нико и не пита,
јер је јасен овај као свијета књига
из које се може судба да прочита.

Стољећима тако слушао је причу
намјерника многих што прођоше туда,
правећи се, вјешто, да га се не тичу
зла времена ова опасна и луда.

И ко зна још колико јасен ће да слуша
откуцаје звона нашег манастира,
за Копривну цијелу срце је и душа
Свето дрво среће, спокоја и мира.

Он поносан стоји,стамен ко стијена,
бистру воду пије са ријечице мале,
и сјећа нас на горка времена
над Требавом кад су муње сијевале.

Мој јасене, горостасе, вити,
вјечно живи, чувај успомене,
својим срцем род сорабски штити
ако пошаст на Требаву крене.

Нека живи сва Требава
од Озрена све до Саве,
у њој свето дрво јасен
наш заштитник са Требаве...



ЈЕСЕН У ТУЂИНИ

Крај је октобра, природа дријема,
спрема се за зимски сан.
Опијен љепотом свенулих боја
посматрам јесењи дан.

Између брда у котлину
тек ступа магла сива,
кроз грање вјетар руши тишину,
свенуло лишће дјетињство снива.

Све је некако нечујно, тихо,
само птичице журно прелете
и на родну груду ме сјете,
давно, кад бејах дијете.

Исто је вихор савијао гране
храста, јасена и бора,
исту је бакрену одјећу
обукла моја стољетна гора.

Ово је иста она јесен
у мојој души, у срцу, у оку,
ово је, моја, требавска јесен,
на мом пропланку, њиви, потоку...

Крај је октобра, природа шара
мирне пејзаже дугиних боја,
а крошње листопада и четинара
шуме: ово је јесен, требавска, твоја.

Крај је октобра, прелијепи склад
боја листопада и четинара...
Пуста туђина- у души чежња и јад,
И мраз јесењи косу ми шара...



BAGREM I LIPA


Odrastaju pod nebeskim svodom
dva drveta- dva prekrasna cvijeta.
On odvažan buja u vis, leti za Slobodom,
ona, ljupka, nježna, lekovita...

Kad proljeće na proplanak svrati
kad već mraza, inja, leda nema,
tad pčelice zaposjednu cvati
medonosnog, mirisnog, bagrema.

Kad proljeće ispred ljeta padne
kad se bagrem od cvati umori,
sva se lipa u šum i miris dadne-
i opet gora mirisom govori.

Medne krošnje lipe i bagrema
mame ose i rojeve pčela.
Još od njinog lepšeg hlada nema,
ni mirisa u devet šuma i u devet sela.

Kad prestanu žege ljetne,
kad im jesen po krošnjama dune,
pa im lišće i grane cvijetne
ko maslačak počnu da se krune,

oboje su opet samo drvo
što zimi mrzne, al uporno sanja
tople dane i bajna cvijetanja.

Zato treba proučiti prvo
šta su lipa i bagrem bijeli:
da l su cvijeće ili samo drvo.



BALKANSKA DUšA


Često me kinje,
preziru i grde
baš samo zato
što dolazim s Juga.

Iako sasvim
ličim na ljude, Balkanac biti
za njih je tuga.

Balkanska duša
prosta, iskrena, večna,
malo zahtjeva
da bude srećna.

Široka kò more,
Meka, nežna, kò pjena,
za one sto mržnjom gore-
pustinja vječna.

Često mi priđu
s osmijehom lažnim,
ko bajagi poštuju me
kao i sve druge.
Osmijesi kvarni
nisu mi važni,
ja ovdje živim
s one strane duge.

Balkanska duša
u meni živi,
kristalno čista,
i, meka, iskrenošću blista.

Iako Južnjaci
za sve su krivi,
hoću da budem
balkanski cvijet
kome se klanja i divi
sav pošten svijet.

Južnjačko sunce
iz mene sija.
Toplina balkanska
pravim ljudima prija.

I dok sam Balkanac
i dok u meni vitlaju tuge
svoj ponos čuvaću samo...
I ostaću tamo-
s one strane duge...



Joomla "wookie mp3 player 1.0 plugin" by Sebastian Unterberg
 



OCU

Razmišljam često, pitam sebe
šta život čini od čovjeka
Uzimam za primjer oče, tebe,
jer ista sudbina i mene čeka.

Trnovit život, kao i moj sada,
Kò priča nikada neispričana:
rijekama znoja od teškog rada
gradio si osmijeh na mojim usnama.

Nosio si teško breme.
Iz siromašnog vremena tvoga,
poštenja i časti sejao sjeme,
žanjući plodove za sina svoga.

Često si činio i nemoguće
da djeci sutra bude bolje:
radio imanje, gradio kuće,
gajio nas sa puno volje.

I zato, oče, beskrajno hvala
što mi djetinjstvo bijaše srećno.
Iz srca pjesma pažnja je mala,
ali tvoje puteve poštenja
slijediću vječno...




SVETINJA

Kroz prozorčić uplakana
dozivala majka sina.
Zatreperi zvijezda sjajna,
doleprša sa visina...

Mjesecu je šaputala
svoju tugu, sudbe klete,
molila je višnjeg Boga
da još vidi svoje dijete.

Dok se mjesec kotrljao,
kroz šaptaje majke mile,
zanijemiše njene usne
što su moleb izmolile

Na bijelome konju majka
u snu krenu na veselje-
Gospod Višnji
uslišio njene želje.

Mila majko, Paraskevo,
zaštiti mi djecu moju,
ispuni mi zadnju želju
da izdahnem u spokoju.

Ne vrati se zvijezda sjajna
sa visina što je pala,
niz liticu od života
gaseći se kotrljala.

Šaptaji su zaćutali,
mjesec tužan čeka zoru,
hladno lice, nasmijano,
usnulo je na prozoru...

Sanjajući plavu zoru,
jasno vidim na prozoru
nasmijano lice majke
čujem reči ko iz bajke.

Sveta Petko, Paraskevo,
zaštitnice djece, mila,
na majku me Ti podsjećaš
i Ona je takva bila.

Dragi Bože, spasioče,
i Tebi se mnogo molim:
“sačuvaj mi uspomene
na Svetinju koju volim!”




ZIMA

Vec pahulje bijele veju
i obronke zima šara,
mali vrapčić proviruje
kroz kišobran četinara.

Dok u bijeloj krošnji stoji
veseli se u sred granja,
cvrkutanjem pjesme poje,
o proljeću cvijetnom sanja.

Sa sjevera vjetri lete,
inje čipke bele veze,
kroz smrznute grane breze
pletenice zimi plete.

Pahuljice bijele veju,
na proplanke zima stala,
niz liticu Bijelić Snješka
srećna djeca izvajala.

U sankama s dva jelena,
uz pahulje kroz smjetove,
i godina stiže nova,
a i jelka zimzelena
s darovima iz dječjih snova..



ŠTA TO ŽELI
SVJETSKA GAMAD


Šta to želi svjetska gamad
da napravi na Balkanu,
da istrijebi stari narod
da bolesnom umu hranu.

Vaš okean u plavom je
i kod vas su moć i pare,
a naš Balkan sav je crven
jer svetinje brani stare.

Vi ne znate šta je ponos;
zbog čega se život daje;
oči su vam gladne zlata-
ono sija... i nestaje.

Balkan vam je svjetlost dao,
bez njega bi mrak vam bio,
okean vam hladan, zao
i um vam je pomračio.

Gavrani crni, zemaljske zvjeri,
siđite na zemlju malo,
recite hrabro šta biste htjeli
do čega vam je toliko stalo?
I prije vas su gavrani bili,
al želje svoje nisu skrivali.
Na zemlji ovoj bitke gubili-
na zemlji ovoj mrtvi ostali!

Ničija zvijezda do zore ne sija,
božja pravda na kraju će stići,
Balkan nije nicija prćija,
moraćete ruke i od njega dići.

Moj narode sa zemlje crvene,
kad su došli mačem da nas sijeku,
složimo se bar u ovom vijeku:
Crven božur da nikad ne svene-
na Kosovo mora da se krene!



SNAGA LJUBAVI


Sudbina je moja tvrda
kao kula od kamena.
U duši mi rodna gruda
a u srcu lijepa,čedna,mlada žena.

Blagi vjetrić s njenog brda
raspiruje uspomene,
rijeka sreće već krivuda-
sve za ljubav za nju i mene.

Blizina me njena grije
kao zraci sa kamena,
u grudima srce bije:
maštom šeta ljupka žena.

Sve ljepote s rodne grude
postadoše uspomene,
još sjećanja čežnju bude-
sve za ljubav za nju i mene.

U mašti je nježno ljubim
i pratim ko svoju sjenu,
kad u kamen pretvorim se
ljubiću je u kamenu…



BOGATSTVO


Bogat je čovjek
što spokoj ima,
što zna da cijeni
i voli ljude.

Danas je grešnik,
sutra rab božiji-
skrušeni sluga
božiji da bude...

Bogat je čovjek
kada se smije,
kada mu za sreću
malo treba.
Zdrav duh, porodica
i blagostanje,
i mali kutak
zemlje i neba.

Bogastvo nije novac,
ni zlato što sija,
niti koliko vila
na moru ima.
Bogat je zdrav čovjek
što ima porodicu i prijatelje,
koji voli, koji je voljen,
ispunjen i srećan sa njima.

Bogastvo čine
malene stvari,
vjera u Boga, u sebe,
u dobre ljude, zemaljske čari.

Danas sam grešnik
sutra rab božiji,
čestiti sluga
Bogu, svecima svima...

Bogat je čovjek
kad spokoj i ljubav ima!



MAJČINA SUZA


Sa izvora potekla je suza
što se majci iz oka izliva,
čekajući iz tuđine sina
što ga dugo, u samoći, sniva.

Teče izvor od majčinih suza
sjećanje mi iz prošlosti vrati,
hej, sudbino, što mi majku uze,
ko će:”Sine!”- sada dozivati.

Kad se kući sa izvora vrati,
mislila je ugledat će sina-
iz tudjine najmilijeg gosta,
al joj suza na izvoru osta-
ko sudbina da me večno prati.

Jos mi srce neke nade gaji-
zalud srcu, zalud nada duši-
nestali su topli zagrljaji,
uzalud me uzdah bolni guši...

Teče izvor ko majčine suze,
u prošlost me nedaleku vraća,
hej, sudbino, što mi majku uze,
ko će srećom sina da dočeka
a sa tugom u svet da ispraća.



Joomla "wookie mp3 player 1.0 plugin" by Sebastian Unterberg
 
GRADIMO KOPRIVNU
Banner
Banner
ŠVICARSKA - BOSNA
Banner
Banner
Banner
STATISTIKA
1305681
DanasDanas314
JučeJuče596
Ova SedmicaOva Sedmica3248
Ovaj MjesecOvaj Mjesec11780
UkupnoUkupno1305681