Banner
°°° VAŠE POVJERENJE°°°°° NAŠA JE NAGRADA°°°
Banner
ZADNJE POSTAVITE SLIKE
nove slike.jpg
SRCEM ZA MODRIČU
Banner
Benutzer : 5770
Beiträge : 440
Weblinks : 16
Wir haben 7 Gäste online

Pjesme

Joomla "wookie mp3 player 1.0 plugin" by Sebastian Unterberg

 

Boem moli za oproštaj Bogu



Kako zvati tužnoga čovjeka
kom`je ljubav otvorila rane,
što u piću pronalazi lijeka
i utjehu u kutku kafane.

Nije lijepo lutalica biti
da te ljudi propalicom zovu,
mogo piti i čaše lomiti
u kafani dočekivat`zoru.

Ja ne pijem, to što volim piti
niti su to urođene mane,
kafana će tugu ublažiti
zaliječiti iz ljubavi rane.

Uz čašicu rakije il`vina
zaboravim jade i probleme,
tužno cvili stara violina
dok u dimu vidim oči njene.

Ja navike mijenjati ne mogu
zbog ljubavi patit`ću do vijeka.
Boem moli za oproštaj Bogu,
piće pije za sreću čovjeka...



U začarani krug !...

 

Život se rodi
Odvažno korača,
U zemaljskom krugu
Svoju senu traži.

Kô priča iz bajke
U smiraj beskraja,
Duboko u nama
Zebnja provejava.

Život se rodi
Raj se osmehuje,
Šta li nas vodi,
Zvezda sjajna
Il` ljubav beskrajna ?

U začarani krug !...
 

 

 Seti se mene…


Kada te nekad` misli ponesu
stazama cvjetnim moje mašte,
ogrni proljeće ljubavi naše
začeti pupoljak neka izraste- a Ti
seti se mene !

Kada te nekad`presretne duga
u smiraj dana pokisla ljeta,
srce obgrli radost i tuga
iz suze gorke, koral procveta- a Ti
seti se mene !

Kada te i dalje ljubavne misli nose
kad svelo lišće počne da pada,
kiše jesenje dok miluju ti kose
očima rosnim zasrebri nada- a Ti
seti se meine!

Kada ti u zimskoj studi
obrazi žare i srce gori,
mrazna šara rashlađuje grudi,
to ljubav govori- a Ti
seti se mene !

Misli na mene svakoga dana
sve dok ti ljubav žubori kroz vene,
kada si sa nekim srećna, kada si sama
samo te molim, seti se mene !..
 

 

Iz aleje kestenova



Godina je prošlo mnogo
još u meni lijepa sjeta,
ona vila crnooka
ja golobrad, šesnaest ljeta.

Ustreptalo srce srne
u očima žige vrele,
vitka tijela, kose crne,
bujne grudi, dinje zrele.

Dotakò sam žar ljubavi
dok poglede mi je krala,
u snovima i na javi
ljepotom me opijala.

Prosuše se uspomene
po aleji kestenova,
i sad srcu čežnju bude
lijepa vila crnooka
Boginja iz snova.

Ljupka, čila, sa Kosova polja
ugnijezdi se u priču iz snova,
prva ljubav, slatka glavobolja,
iz aleje starih kestenova.
 

 

Šušte misli…


Sa crkve se zvona oglasiše
ponoć kuca sa velikog sata,
mojom dušom hladan vjetar briše
sgnušen lutam, kroz zvjezdana jata.

Šušte misli kò prosuto lišće
šum očaja uzdahe mi mami,
za ognjištem, rodnim zavičajem
ocem, majkom što ostaše sami.

Kroz život sam zalutao
pa mi jesen vječno traje,
kao pauk vezem mrežu
da pohvatam osjećaje.

Gromke riječi, kao sveta zvona
urezane ostaše u meni,
i na čelu bora, uspomena-
oca, majke i kasne jeseni.

Jezde misli na krilima noći
u tišini um mi se prolama,
dal`će s jutrom to proljeće doći
pitam sebe, pitam godinama?.
 

 

Nemir u srcu



Raspukla noć u oku sniva
Umorna ljubav vrišti u snu,
U zoru vrabac pod svoje krilo
Nervozno skriva meine i nju.

U mojim njedrima nemiri se roje
Grebeni sreće u oblake teže,
Koplja iz srca na dlanu stoje
Dok ponor preti, ljubav nas veže.

Sagorela želja drhti u reči
Dok kroz suzu Ti na dlan je pala,
Al`vatru ljubavi ugasiti neće
-jedna suza je mala-
 

 

Kad ljubav govori



Prosule se želje
kroz drhtaje noći,
svetlucaju tela
uz sjaj mesečine.

Dok prilaziš smelo
uzdahom ti skidam,
to šuškavo parče
svilene haljine.

Kao divlja mačka
u igri sa plenom,
čas napada moćno
čas uzmiče čedno.

Ne sećam se više
ničeg`osim želje,
da drhtava tela
spojimo u jedno.

I trenutak strasti
u vazduhu stade,
kao večnost cela.

Dok govori ljubav,
tragovi požude
spajat`će nam tela…
 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Joomla "wookie mp3 player 1.0 plugin" by Sebastian Unterberg
 

 

 

Prožela me tuga


Slike moga sela kroz maštu prolaze
prožima me tuga zbog uvelog klasja,
do rodne mi kuće zarastoše staze
moju hladnu dušu, Sunce ne obasja.

Ja na ovaj život svići se ne mogu
voštanice žute ovdje se ne pale.
Na ognjištu otac, sam se moli Bogu
verige se puste, klate, zahrđale.

Noći su nesane, kò godina duge
u grudima zebnja, jutro dok se čeka,
svakog novog dana, sve više je tuge
premalo je pjesme, previše leleka.

Sa odžaka sova javi se pred zoru
a ikona plače sama na duvaru,
slavuj nijemo zijeva, kò riba u moru
samo kukavica poji pjesmu staru.

Sumorna tišina zagrlila selo
kandila ne gore, molitve ne zbore,
zrikavci utihli, ne prate posijelo
i ne sviću rujne, mirisave zore...
 

Poslednji kovač Koprivne



Bilo do skoro kao u priči
u mome selu, u kovačnici.
Kod vrijednog Živka kovača stara
velikog majstora sa puno dara.

Vrijedan domaćin, Živko, kovač stari
željezo vajao kao od gline,
kovao oruđa i razne stvari
sjekire, plugove, za kola šine.

Skroman na javi, bogat u duši,
volio druženja, život, dobre ljude,
godine i život težak, vedrinu uguši.
Kovačnica napuštana , pusti,
tako mora da bude!

Miruje čekić na teškom panju
čuva kovačeve mnoge tajne ,
i cijeli život u jednom danu
prolaznosti trenutak će da ostane...

Ova pjesma je posvećena poslednjem kovaču
Koprivne, čovjeku koga sam izuzetno cijenio
Živku Stajiću a koji je gubeći bitku sa bolešću
Preminuo ...

Milisav Ðurić
 

 

Odlazak


Ovim će putem nekada povorka velika proći
ni vođa neće znati koliko puta ima,
nijemo će koračati, nigdje neće doći
svi zabrinuti, sa strepnjom u grudima.

Dok život pustinjak teče, samilost nema
zov bronzanog zvona u njemu odjekuje,
jednog života priča na put se sprema
odlazi vječiti sanjar da nove pute snuje.

Na istoj putanji svi smo kroz život sanjarili
od toga više ništa ne spaja niti veže,
vremenom nestat će trag, kò i da nismo bili
na našim humkama života niknut će vite breze.

 

 

Jesen u srcu

 

Budi se jesen
u magli jutra,
u njedrima zemlje
zaspalo nebo.

Iz srca čežnja
umiva zene,
jesen se svila
svud oko meine!.

 

Hvala ti oče…



Koraci kratki, meki, tihi
poguren vidno, dignuta čela,
uđe i sjede na čašu priče
zabrinut, lica nevesela.

Života brazde na čelu stoje
usahlo lice, tajne čuva,
steže se srce njegovo i moje
dok bura riječi u nama duva.

Koliko misli u jednom trenu
rijeka želja iz meine teče,
kad začu šapat kò vapaj u njemu,
,,Oprosti sine,, tiho mi reče.

Velike riječi, znače mi mnogo
kò da u srcu zaboli jako,
nijemo sam gledò a šta sam mogò
zašto mi otac prozbori tako?.

A onda tiho započe priču
kako je život plamičak sna,
zasjaše oči, usne se miču
da, kraj je svemu, vidim da zna!.

Vremena malo sve da se kaže
ili bar deo što bih smo hteli,
u zagrljaju čvrstom razumjeh riječi
kad su se naši pogledi sreli.

Vidno uzbuđen, tugu sam skrivò
iako otac vješto me čitò,
umjesto mene, on progovori :
,,Ne brini sine,, reče ponosito !.

Sam`jednu želju poželjeh tada
dok vlažne oči vješto sam krio,
pogledah k nebu, postojili nada
srce bih svoje s ocem podijelio.

Rastanak tužan nosim u sebi
kad rukom starom on moju steže,
da nebi toga, ni znao nebi
kol`ko me toga za oca veže.

Iz srca hvala, za život ceo
u svijesti riječi urezane,
hvala za snagu koju mi daješ
za radost i dane nasmijane…

Hvala ti oce…

 

 

Od proleća do jeseni…



Voleo sam četiri doba
od proleća do proleća,
sa koprive žar upijò
svežu rosu sa drveća.

Dok prolazim vruća leta
od proleća do jeseni,
u srcu mi ljubav cveta
sunce maštu zarumeni.

Ponekad se divim zimi
od jeseni do proleća,
prirodi dok zasvileni
starom glogu kad procveta.

Al` isčeznu žar u meni
još kopriva i glog cveta,
kad, kad sunce zarumeni
i u meni pusta seta…

 

МАЈКA

 

Изгарам од жеље
да напишем сва осјећања
која у мени буде жељу
за нечим што никако
не умијем дочарати ријечима,
онако у лице.
Увијек, када сам испред Тебе
бивам испуњен милозвучношћу
твојих умирујућих ријечи
када престаје сва моја брига, туга,
бол и потреба за рећи шта,
макар и ријечи захвалности.

Често се враћам у дјетињство
како бих још једном бар
осјетио ту топлину
са којом си ме ушушкавала
за будућа хладна времена.
И тек` сада разумијем, зашто,
док си са смијешком причала,
твоје лице је грчила горчина,
јер сам и сам родитељ.

Знам да си много пута
носила тешко бреме живота,
стварајући кроз своју жртву
свијетла свитања моје младости.
Знам и то, мила моја,
да си поред мене
одболовала све дјечије болести,
да сам ти орошена суза у оку
која је често бистрила сјај
а понекад` и јако пекла
али, Ти си
ради љубави према мени
преточила све у понос,
у нешто што је увијено
у пелене мајчинства,
што се кроз живот чува.
Баш зато, мила моја,
покушавам пронаћи кључ својих осјећања
како би капљица из мора љубави
преточила све моје године
у којима си ми давала снагу и елан
просвјетљујући моје видике,
у непресушну ријеку љубави
која тече увијек
ка твоме срцу...

 

U koraku raka…


S nevericom zasta
kod poznatog vrela,
gdje je skoro stara
vodenica mljela. 

Sjećanja se bude
u srcu mi žao.
Svuda oko mene
sat života stao.

Zakreketa žaba
iz misli me prenu,
u trenutku istom
kò da život krenu.

Pokrenu se nešto
u mulju plićaka,
u bakarnom sjaju
uspravi se hrabro,
poškorano tijelo
potočnoga raka.

Od straha me jeza
prožima u trenu,
pa putanjom raka
ja u nazad krenu.

Pitanja se roje,
iz mulja plićaka.
Dal je život stao
u koraku raka?...







 

 

 

Joomla "wookie mp3 player 1.0 plugin" by Sebastian Unterberg
 
GRADIMO KOPRIVNU
Banner
Banner
ŠVICARSKA - BOSNA
Banner
Banner
Banner
STATISTIKA
1304775
DanasDanas4
JučeJuče574
Ova SedmicaOva Sedmica2342
Ovaj MjesecOvaj Mjesec10874
UkupnoUkupno1304775