Banner
°°° VAŠE POVJERENJE°°°°° NAŠA JE NAGRADA°°°
Banner
ZADNJE POSTAVITE SLIKE
nove slike.jpg
SRCEM ZA MODRIČU
Banner
Benutzer : 5770
Beiträge : 442
Weblinks : 16
Wir haben 67 Gäste online

Kultura i Umjetnost



Pod kulturom podrazumijevamo skup svih onih procesa, promjena i tvorevina koje su nastale kao posledica materijalne i duhovne intervencije ljudskog društva. Kultura je sveopšti pojam kojim se u današnje vrijeme označava nivo razvoja jednog naroda ili neke društvene zajednice.

Riječ kultura dolazi iz latinskoga colere, što je značilo: nastanjivati, uzgajati, štititi, poštovati. Za kulturu postoje i druge definicije koje odražavaju razne teorije za razumijevanje i kriteriji za vrjednovanje ljudskog rada. Proces planskog prenošenja znanja i vjerovanja jednog društva na mlađe generacije,kao i njihovo stvaralačko i kritičko usvajanje naziva se socijalizacija ličnosti.Svaka društvena sredina nastoji da u društvu porodice,škole i drugih društvenih i kulturnih institucija prenese i utisne novom članu zajednice svoj lični način vjerovanja,mišljenja i postupanja,prihvaćene kulturne i tradicionalne vrijednosti.
U okviru jednog naroda su lako uočljivi različiti običaji,navike,moda(pogotovo u starija vremena,različite narodne nošnje)muzika i sl. Međutim,ne dešava se uvijek da društvena zajednica insistira kako bi se kod svakog njenog člana formirala sposobnost da kritičko i stvaralačko,dakle,i selektivno usvajanje pomenutih vrijednosti. Kultura se odnosi na cjelokupno društveno naslijeđe neke grupe ljudi, to jest na naučene obrasce mišljenja, osjećanja i djelovanja neke grupe, zajednice ili društva, kao i na izraze tih obrazaca u materijalnim objektima.




Umjetnost je osobita ljudski rad koji uključuje stvaralački zanos, stvoreno djelo, i doživljavanje samog djela. Umjetnost je ujedno i svaka sposobnost estetskog oblikovanja govornom i pisanom riječju, zvukom, glasom, bojom, plastičnim oblikom, pokretom, i na druge načine.
Umjetnički oblikovano djelo djeluje na misli, osjećaje i imaginaciju, obogaćivajući čovjeka i ljudsku kulturu.Različita su značenja pridavana umjetnosti u različitim povijesnim razdobljima, od početka modernog doba skloni smo umjetnosti pridavati slijedeće osobine: svaka pojedina umjetnost posjeduje vlastiti visoko razvijeni i autonomni jezik; umjetnost ima neovisnu i slobodnu poziciju u društvu; umjetnost nema društveno propisanu svrhu; svrha umjetnosti leži u ispunjavanju njene modernistički definirane prirode, koju određuju ideje slobode, imaginacije, individualnosti, otkrića, eksperimenta, pobune, ljepote, istine, pravde, uglavnom društvenih ideja na kojima se od Francuske revolucije u većini svojih segmenata temelji zapadno društvo.

Premda riječ "umjetnost" danas uglavnom označava likovne, odnosno vizualne umjetnosti, u tradicionalnom smislu riječi pod umjetnošću podrazumijevamo književnost, muziku, likovnu umjetnost i filmsku umjetnost. Svaka se od ovih makroumjetnosti može dodatno dijeliti na umjetničke discipline, rodove, vrste itd: književnost možemo podijeliti na prozu, liriku i dramu, od kuda dalje možemo doći do scenske ili plesne umjetnosti i sl.; muziku možemo podijeliti na tradicionalnu, klasičnu, jazz i rock muziku, od kuda dalje možemo doći do pjevačke ili sviračke umjetnosti; likovnu umjetnost na slikarstvo, kiparstvo i arhitekturu, od kuda dalje možemo doći do umjetnosti performansa, video umjetnosti, fotografske umjetnosti, internet umjetnosti i sl..
Joomla "wookie mp3 player 1.0 plugin" by Sebastian Unterberg




Копривна није имала културно просвјетно друштво између два свјетска рата. Изградња нове школе 1927. године поред цесте у центру села, имала је вишеструки значај. Школа је била скоро подједнако удаљена од свих засеока. Отварању ове школе највише су се обрадовали родитељи Мале Ријеке и Бргуле јер им је сад школа пред кућом. На свечано отварање школе дошло је и старо и младо, али не само из Копривне. Био је, кажу, присутан и срески поглавар, начелник општине....
Градско КЦД извело је пригодан програм. Ту је био и тамбурашки оркестар. Копривљани су тада, можда, први пут видјели игре удвоје. Варошани су плесали танго и валцер, а радознали свијет са села је то с пажњом посматрао. Касније је настављено народно весеље и закуска, наравно. Био је ово значајан културни догађај о коме се дуго причало.

Нова школа и Соколско друштво постали су носиоци културно просвјетне активности у селу. Главне двије културне манифестације у години биле су: Светосавска забава и Соколска забава. Школа је имала монтажну позорницу (бина се тада звала) направљену од облове јелове грађе, - тако да је била лагана за састављање и растављање. Имала је лијепе платнене кулисе иза којих је био и простор за извођаче - глумце који чекају свој наступ на сцени. Кад се није користила, позорница је била смештена у поткровљву у лако приступачном спремишту. Уз зидове били су уграђени метални држачи за греде позорнице. Ове је било чврсто и безбједно тако да се могло играти коло, а соколи правити пирамиду, без бојазни да ће се позорница срушити.
Будући да је школа имала само једну учионицу, школске клупе помјеране су напријед до саме катедре учитеља, да би се могла поставити позорница и вршити пробе. Светосавска забава је имала два дијела. Током дана школски програми прославе св. Саве са, а навече забава за одрасле. Програм је почињао Светосавском химном Ускликнимо с љубави, кратким поздравним говором и освртом о дјелу св. Саве, а онда је приказиван краћи позоришни комад. Пошто сам био учесник програма као ђак - рецитатор, остала ми је у веома лијепом сјећању та свечана атмосфера. Позорница лијепо украшена, неколико петролејских лампи са огледалима освјетљавало је учионицу. А публика лијепо обучена. У првом реду сједе званице, угледни гости....
Након завршеног програма, уносе се столови и на њих поставља иће и пиће, које су за себе и друштво донијели поједини домаћини. Гозба је понекад трајала до касно у ноћ, али без опијања и изгреда.
Соколске приредбе су почињале државном химном Боже Правде и соколском химном. Рецитоване су родољубиве пјесме, извођени скечеви и краћи комади или комедије (Избирачица). Хор је било теже увјежбати. Учитељ је био и хоровођа и режисер, на приредби је био обавезан Врабац. То је рецитација чији стихови на шаљив начин говоре о неким појавама, догађајима или лицима у селу. Нешто слично као Весело вече на радију. Није ту било ничег увредљивог и понижавајућег, а за публику је то била најзанимљивија тачка.
Како је писан Врабац? - Учитељ уз помоћ других прикупи занимљиве податке из села и то да неком да сложи стихове, да се то римује. Био је то и Павле Стевановић који је имао пјесничког дара и писао је пјесме за своју душу. На ђачким приредбама то је радио Љубомир - Љубо Деспотовић. Он је још као ученик испољавао пјеснички дар. Послије рата, писао је као ученик пјесме које су му објављиване у новинама и часописима, а касније штампао и збирке пјесама и писао прозу. Подсјећам да је он написао текст за популарну пјесму Черге коју је пјевао Душко Јакшић.
На соколске приредбе долазили су угледни гости и са стране: начелник оштине, учитељи сусједних школа, попови, трговци, колеге соколи.... На крају програма, соколи су изводили неку гимнастичку вјежбу на вратилу или приказали живу пирамиду. Оглашавање приредбе није вршено плакатима. Седамдесетак ђака било је довољно да усмено обавијесте скоро сваку кућу о одржавању забаве. Само су гостима са стране слали писане позивнице. Било је гостовања са стране. Долазили су из Кожуха, имали су женски пјевачки хор и тамбурашки оркестар, што је била ријеткост за оно вријеме на селу. Предводио их је Ристо Грм. Послије програма, свирали су музику за плес. Плесали су гости са стране и чиновници пилане са партнеркама. Неке Копривљанке нису то прихватале са симпатијама. Срамота је да се мушко и женско онако приљубе једно уз друго пред оволиким свијетом.
Некад је неко покушао да и у Копривни оформи тамбурашки оркестар. Још од првих школских дана видео сам у читаоници контрабас. Звали смо га велика виолина. Не знам да ли је он припадао школи или Соколском друштву, али је дочекао II свјетски рат. Уз овај контрабас, некад је, кажу, био још прим и гитара. Ове музичке инструменте, у поратним годинама, свирали су чиновници пилане који су пјевали у хору или на други начин учествовали у извођењу програма. Покушај да и Копривна има тамбурашки оркестар као на примјер Кожухе у то вријеме, очигледно није успио. Шаргија је однијела превагу. Да је било више воље и упорности, добри шаргијаши би били убрзо и добри гитаристи.
Соколско друштво у Копривни имало је своју читаоницу. Она се налазила на спрату - високом поткровљу школе. Била је то већа просторија лијепо уређена и украшена државним грбом, соколским амблемом, краљевом сликом, заставом и заставицама, значкама, похвалама, историјским и другим сликама. Читаоница је уједно била и књижница. Имала је велику сталажу пуну лијепо одабраних књига. Било је ту романа ,,Хајдук Станко“, приповијетки, народне пјесме, историјских књига ктанцима, балканским ратовима и I свјeтском рату... али и књига и брошура о ратарству, сточарству, воћарству и др. Највреднији читалац био је Павле Стевановић. Он је, причало се, прочитао све књиге из читаонице.
Читаоница је била мјесто окупљања чланова Соколског друштва, али и осталих у одређеним приликама. Читаоницу је користила и школа. Будући да се настава за сва четири разреда одржавала истовремено у једној учионици, јер других није било, читаоница је крајем школске године, накратко кориштена као учионица. Наиме, учитељ је овде држао часове ученицима четвртог разреда, да би их издвојио од других разреда и у миру по сат - два дневно држао наставу неколико дана. Ученицима је ово одговарало јер су се осјећали важни и привилеговани. Учитељица Сида Елазар користила је ову прилику да подстиче ученике завршног разреда да читају корисне књиге. Учитељица је била вјешта у популарисању књиге, и процјени шта би кога могло да заинтересује. Тако су на наговор учитељице, и неки сељаци посуђивали књиге кз читаонице и читали их у зимским мјесецима, кад је мање посла.
Један од видова просвјећивања и усавршавања у послу, био је и пољоривредни течај на Државном добру у Модричи (1932) који су посјећивали и Копривљани, као и рад Домаћичке школе у Копривни 1939. године. Похађање овог петомјесечног домаћичког течаја 21 дјевојке у јеку пољских радова, свједочи о високој свијести њих и њихових родитеља о потреби просвјећивања.
Залагањем угледних људи у селу, агроном и ветеринар држали су повремено пригодна предавања за земљораднике у зимским мјесецима.
На здравственом просвјећивању радио је и Црвени крст. Соколи су имали предавања о штетности дувана и алкохола по човјека, о здравом начину живота. Било је покушаја да се оснује Друштво трезвене омладине, мислим да се тако звало. Истину говорећи, пијанство је било рјеђа појава међу младићима Копривне у то вријеме. Можда и зато што су у кафане одлазили углавном старији, а младиће су више интересовале цуре, пјесма, игра, прела, бацање камена с рамена и рвање на сеоским зборовима пред бројним посматрачима и навијачима. У циљу спречавања ширења неких заразних болести, Црвени крст је обезбиједио да сваки ђак има своје фино емајлирано лонче за воду. Оно је било бијеле боје са знаком црвеног крста. Лончићи су били окачени по бројевима на зиду у ходнику школе и то је лијепо изгледало. У два велика лонца, такође са ознакама црвеног крста, растваран је у води хипермаган. Њиме смо испирали грло када то учитељ нареди.
Прва филмска представа у Копривни, по мом сјећању приказана је 1939. године. Филм је приказан ђацима у школи. Да ли је то било у организацији школских власти - не знам. Знам да је у учиопици постављен покретни филмски пројектор. Зид учионице, који је био окречен у бијело, служио је као филмско платно. Започело је зујање апарата у замраченој учионици, а на зиду се појавише живе слике. Сензација! Гледамо запањени чудо невиђено. Не сјећам се назива филма, али је његов садржај био прилагођен дјечјем узрасту. У том филму неки људи клижу се низбрдо сједећи на неким сандуцима. Можда је ту био и Чарли Чаплин. Има много комичних сцена, што је изазвало ђачки смјех. Никад радоснији нисмо изашли из учионице.
Копривна је била напредно село и у протеклим временима захваљујући залагању њених људи, и тежњи наших предака да иду у корак са својим временом на чему им требамо бити захвални.

Joomla "wookie mp3 player 1.0 plugin" by Sebastian Unterberg
 
GRADIMO KOPRIVNU
Banner
Banner
ŠVICARSKA - BOSNA
Banner
Banner
Banner
STATISTIKA
1336712
DanasDanas290
JučeJuče572
Ova SedmicaOva Sedmica862
Ovaj MjesecOvaj Mjesec10820
UkupnoUkupno1336712