Banner
°°° VAŠE POVJERENJE°°°°° NAŠA JE NAGRADA°°°
Banner
ZADNJE POSTAVITE SLIKE
nove slike.jpg
SRCEM ZA MODRIČU
Banner
Benutzer : 5770
Beiträge : 442
Weblinks : 16
Wir haben 94 Gäste online



Sveti Ignjatije Bogonosac




2. januar


Ovaj svetitelj nazvan je bogonoscem jer je stalno u srcu i na usnama nosio ime Boga živoga, a i zato što ga je, kao malog, Isus Hristos držao na rukama. Po predanju, Gospod je učeći svoje učenike smernosti, uzeo jedno dete, stavio među svoje učenike i rekao: Ko se ponizi kao dijete ovo, onaj je najveći u Carstvu nebeskome (Mat. 18,4). To dete bio je Ignjatije. Kada je odrastao bio je učenik svetog Jovana Bogoslova, a kasnije episkop u Antiohiji gde je prvi uveo antifonski način pojanja u crkvi. To je pojanje za dve pevnice, tako da kad na jednoj strani pojanje prestane, na drugoj počinje, a ovaj se način svetom Ignjatiju čudotvorno otkrio. U to vreme je car Trajan, prolazeći kroz Antiohiju u ratnom pohodu protiv Persije, čuo za svetog Ignjatija i pokušao da ga, savetima i pretnjama, čak i ponudom senatorske titule, okrene od vere. Kad nije uspeo, naredio je da ga okovanog pošalju u Rim i bace u arenu pred zveri. Teški put od Antiohije do Rima svetitelj je proveo u molitvama i želji da strada za svoga Gospoda. Lavovi su ga rastrgli u rimskoj areni 106. godine. Od svetitelja i mučenika ostalo je samo nekoliko kostiju i njegovo srce ispunjeno za Gospoda Isusa.


Sveti Stefan




9.januar


Sveti prvomučenik i arhiđakon Stefan, bio je Jevrejin i srodnik apostola Pavla. Prvi je od sedam đakona koje su sveti apostoli rukopoložili i postavili na službu oko pomaganja sirotinje u Jerusalimu. Zato je i prozvan arhiđakonom. Svojom verom činio je mnoga čudesa među ljudima, a svojim protivnicima Jevrejima suprotstavljao se mudrošću i silom Svetog Duha. Optužen je da je hulio na Boga i na Mojsija, a uz pomoć lažnih svedoka i osuđen. Svetitelj se, ozaren svojom verom obratio narodu i govorio o mnogim dobročinstvima koja je Bog učinio narodu Izrailja i nazvao ih izdajnicima i krvnicima Hristovim. Ubrzo posle toga izveli su ga iz grada i kamenovali. Među mučiteljima nalazio se i njegov srodnik Savle, kasnije apostol Pavle. Stefanovu mučeničku pogibelj gledala je sa nekog udaljenog mesta i Presveta Bogorodica sa svetim Jovanom Bogoslovom i usrdno se molila Bogu za ovog stradalnika istine i vere. Telo svetog Stefana krišom je uzeo i sahranio na svom imanju potajni hrišćanin i knez jevrejski Gamalil.


Sveti Vasilije




14. januar


Sveti Vasilije Veliki, arhiepiskop kesarijski, rođen je u vreme cara Konstantina. Još dok je bio nekršten školovao se u Atini i bio je vrlo obrazovan, jer je petnaest godina učio filosofiju, retoriku, astrologiju i ostale nauke toga vremena. Školski drugovi su mu bili Grigorije Bogoslov i Julijan - kasnije car odstupnik. U zrelim godinama krstio se na reci Jordanu zajedno sa svojim bivšim učiteljem Evulom. Postavši čvrsti pobornik pravoslavlja,luča moralne čistote i verske revnosti, ovaj umni bogoslov se s pravom naziva Veliki. Živeo je samo pedeset godina, ali je bio čvrsti stub Crkve i njen revnosni strojitelj. Deset godina je služio kao episkop Kesarije kapadokijske, i nazivan pčelom crkve Hristove. Sačuvana su mnogobrojna dela ovog oca Crkve, bogoslovska, kanonska, apologetska kao i služba nazvana po njegovom imenu. Ova služba se služi deset puta u godini i to: 14. januara, uoči Bogojavljenja, u sve nedelje Časnog posta, osim Cvetne, na Veliki četvrtak i na Veliku subotu. Sveti Vasilije mirno se upokojio i preselio u carstvo Hristovo 14. januara 379. godine.


Sveti Jovan Krstitelj




20. januar


Proslavlja se nekoliko puta u godini, ali najviše svečara je ovoga dana 20. januara. Među ličnostima jevanđelskim koje okružuju Spasitelja, ličnost Jovana Krstitelja zauzima posebno mesto, kako po svom čudesnom dolasku na svet i načinu života, tako i po ulozi u krštavanju ljudi i krštenju Mesije, a i po svom tragičnom izlasku iz ovoga života. On je bio takve moralne čistote da se pre mogao nazvati anđelom nego smrtnim čovekom, a jedini je od svih proroka koji je svetu mogao i rukom pokazati onoga koga je prorokovao. Jovanova glavna uloga u životu bila je na dan Bogojavljenja, pa je Crkva od davnina, dan po Bogojavljenju posvetila njegovom spomenu. Za ovaj dan vezuje se i događaj sa rukom Pretečinom. Jevanđelist Luka hteo je da prenese telo Jovanovo iz Sevastije gde je velikog proroka posekao car Irod. Uspeo je samo da prenese jednu ruku u Antiohiju, svoje rodno mesto, gde je čuvana do desetog veka, a posle preneta u Carigrad odakle je nestala u vreme Turaka. Priča se da je svake godine na dan svetiteljev, arhijerej iznosio pred narod njegovu ruku. Kada bi se javljala raširena najavljivala je rodnu i obilnu godinu, a kada bi bila zgrčena predskazivala je nerodnu i gladnu.


Sveti Sava




27. januar


Rastko Nemanjić, Sveti Sava, sin Stefana Nemanje, velikog župana srpskog, rođen je 1169. godine. Dok je bio još sasvim mlad težio je duhovnom životu zbog čega je odbegao u Svetu Goru i zamonašio se, a potom prešao ceo podvižnički ustav. Sledeći primer svoga sina, Stefan Nemanja otišao je takođe na Svetu Goru, tu se zamonašio i umro kao monah Simeon. Sava je izdejstvovao kod cara i patrijarha nezavisnost srpske crkve i postao prvi Arhiepiskop srpski. Zajedno sa svojim ocem podigao je manastir Hilandar, a potom i druge manastire, crkve i škole po celoj Srbiji. Putovao je dva puta na poklonjenje u Svetu Zemlju, mirio svoju braću zavađenu oko vlasti, mirio Srbe sa njihovim susedima. Stvarajući srpsku crkvu stvarao je time i srpsku državu i kulturu. Unosio je mir među balkanske narode zbog čega su ga svi oni voleli i poštovali, a srpskom narodu je dao hrišćanski duh koji nije propao sa propašću srpske države. Sveti Sava umro je u Trnovu na Bogojavljenje 1236. godine. Kralj Vladislav preneo je njegovo telo u manastir Mileševu. Posle 359 godina, silni Sinan-paša spalio je svetiteljeve mošti na Vračaru, ali je svetosavski duh od tada još jače zaživeo u narodu.


Časne verige Sv. Petra




29. januar


Na ovaj dan spominje se sveti apostol Petar zbog veriga u koje je bio okovan po naredbi cara Iroda. U njegovoj tamnici pojavi se anđeo i verige spadoše sa Petra (Del. ap. 17, 7). Te verige hrišćani su sačuvali koliko zbog uspomena na svetog Petra, toliko zbog njihove isceliteljske moći. Priča se, da su se mnogi bolesnici izlečili samo dodirnuvši verige (kao i ubrus apostola Pavla - dela apostolska 19, 12). Patrijarh Jerusalimski, sveti Juvenal, dao je te verige na dar carici Evdokiji, prognanoj ženi cara Teodosija Mlađeg. Carica ih je prepolovila, pa jednu polovinu poslala Crkvi Svetih apostola u Carigrad, a drugu polovinu dala svojoj kćeri Evdoksiji, ženi Valentinovoj u Rim. Evdoksija je sazidala crkvu Sv. Petra i položila u nju ove verige, zajedno sa onim u koje je sveti Petar, pred svoju smrt, bio okovan od opakog cara Nerona

Sveta Tri Jerarha




12. februar


Sveta tri jerarha, zapravo su svetitelji Vasilije Veliki, Grigorije Bogoslov i Jovan Zlatousti, a svaki od njih ima svoj dan praznovanja u mesecu januaru. Ovaj zajednički praznik sva tri svetitelja ustanovljen je u XI veku u vreme cara Aleksija Komnena zbog čudne rasprave u narodu oko toga koji je od trojice svetih najveći: Grigorije zbog dubine uma, Vasilije zbog čistote i hrabrosti ili Zlatousti zbog čudesne rečitosti i jasnoće izlaganja vere. Njihove pristalice su se čak i različito nazivali: Vasilijani, Grigorijani i Jovaniti. Promislom Božjim ovaj spor je rešen na korist Crkve i slavu svetitelja, jer se oni, svaki ponaosob, a potom sva trojica, javiše episkopu evhaitskom Jovanu rečima da su oni jedno u Boga i da među njima nema ništa protivrečno. Posavetovali su episkopa da im napiše jednu zajedničku službu i odredi zajednički dan praznika. Tako je među narodom spor srećno rešen i određen 12. februar, kao zajednički praznik ovih svetitelja. Proslavljaju ga svi pravoslavni, a u Grčkoj je to najveći nacionalni i školski praznik.

Sveti Trifun




14. februar


Rođen je u selu Kampsadi u Frigiji, u siromašnoj seljačkoj kući. U detinjstvu je čuvao guske, ali je uvek nosio u sebi veliku blagodat Božju, jer je mogao isceljivati bolesti na ljudima i stoci i isterivati iz njih zle duhove. U to vreme zavladao je Rimskim carstvom car Gordijan čija se ćerka Gordijana teško razbolela poremetivši umom. Mnogi lekari pokušali su da joj pomognu, ali nisu uspeli. Zli duh jednom iz nje progovori i reče da ga samo Trifun može isterati, te dovedoše mnoge ljude iz carstva sa tim imenom. Tek kad se, po Božjem promislu, pojavio mladi Trifun iz Kampsade, uspeo je da izleči devojku, a srećni car ga je obasuo mnogim darovima Sve to bogatstvo, mladić je na povratku razdelio siromasima, a nastavio da čuva guske i da se moli Bogu. Kada je na rimski presto došao hristoborni car Dekije, sveti Trifun je mnogo postradao i mnogo mučen za Hrista, ali je sva ta mučenja rado podnosio govoreći: ''O kad bi se mogao udostojiti, da ognjem i mukama skončam u ime Hrista Gospoda i Boga moga". Mučitelji su ga najzad osudili da bude posečen mačem. Pred smrt on se pomolio i predao dušu svome Tvorcu, 250. godine.

Sveti Simeon




16. februar


U vreme cara Ptolomeja Filadelfa svetitelj Simeon je, kao jedan od znamenite sedamdesetorice, izabran da prevede Bibliju sa jevrejskog na grčki jezik. Radio je savesno svoj posao, ali kad je prevodio proroka Isaiju zbunio se od reči "djeva će zatrudnjeti i rodiće sina", i odlučio da napiše "mlada žena". U tom trenutku javio se Simeonu anđeo Božji i objasnio mu da je proročanstvo istinito i da će se u njega uveriti jer, po Božjoj volji, neće umreti dok ne vidi Mesiju rođenog od devojke. Obradovan ovim glasom sa neba, pravedni Simeon ostavio je proročanstvo neizmenjeno i zahvalio Bogu što će videti Obećanoga. Kada je Deva sa Mladencem došla u hram jerusalimski Duh Božji javio je Simeonu srećni događaj. Radosni starac uzeo je Hrista u ruke, a potom zamolio Boga da ga srećnog, otpusti iz ovog života. Ubrzo zatim izdahnuo je sveti Simeon, i ovaj pravedni starac smatra se i danas zaštitnikom male dece.

Sveti Đorđe - Đurđevdan




6. мај


Ovaj slavni svetitelj rodio se u kući bogatih i časnih roditelja u Kapadokiji. Kad mu je otac postradao kao hrišćanin, majka se preselila u Palestinu gde je dečak odrastao i već u dvadesetoj godini dospeo do čina tribuna u službi cara Dioklecijana. U to vreme car je započeo veliki progon hrišćana, ali je mladi Đorđe stupio pred cara i odvažno rekao da je i on hrišćanin. Time je započelo njegovo stradanje za veru. Tamnica, okovi, krvave rane po celom telu i sva druga strašna mučenja nisu pokolebali mladića. On se neprestano, usrdno i iskreno molio Bogu i Bog ga je isceljivao i spasavao smrti na veliko divljenje naroda. Kada je Đorđe molitvom vaskrsao jednog mrtvaca, mnogi su primili veru, a među njima i careva žena Aleksandra, glavni žrec Atanasije, zemljoradnik Glikerije, potom Valerije, Donat i Tirin. Car je najzad odlučio da Đorđa i svoju ženu osudi na smrt sečenjem glave. Carica je izdahnula na stratištu pre pogubljenja, a sveti Đorđe posečen je 303. godine. Mnoga čudesa dešavala su se od tada na njegovom grobu. Gospod ga je, zbog njegove iskrene i nepokolebive vere, učinio moćnim da pomaže svima koji su u nevolji i koji ga iskreno slave i prizivaju njegovo ime. Danas je Đurđevdan, jedan od najviše slavljenih praznika kod Srba. Kićenje kapija i ulaznih vrata vjenčićima od poljskog cijeća samo je jedna od svetkovina kojih je na dan svetog Đorđa, koji je ubio aždahu, više nego na bilo koji drugi proljećni praznik. Đurđevdan obiluje svetkovinama i obredima iz drevnih, prethrišćanskih vremena pogotovo u stočarskim predjelima. U tim krajevima su i do danas uz Đurđevdan sačuvani običaji koji svjedoče o svetkovini opšteg buđenja u prirodi – obredna prva muža ovaca, žrtvovanje jagnjeta, ritualno kupanje, đurđevdanski uranci kraj kladenaca ili česama kao prirodnih svetilišta, djevojačko pletenje vijenca uz prigodno ´vjenčevo pjevanje´ (´O Đurđevu uranak se sprema, ništa ljepše od proljeća nema!´). Veliki praznik Đurđevdan je i od takozvane diobne važnosti, jer uzima se kao završetak zimljoj polovini godine, odnosno počinje ljetnja polovina godine – đurđevdansko polugođe kada se pale i ´mangupske furune´ (počinje toplo vrijeme). Na Đurđevdanak (hajdučki sastanak) i Mitrovdanak (hajdučki rastanak) nekada se i državi plaćao danak – dva puta godišnje – za Đurđevdan i Mitrovdan. Marva se na Đurđevdan šibala vrbovim i drenovim prućem radi zdravlja i napretka stada i krda. U nekim krajevima stoka se kadila tamjanom, a u mravinjak su zakopavali stočni kolač (stočni poskur), grumen soli i živo kokošje jaje da prenoće, ne bi li se stoka patila (množila) kao mravi (koliko mrava – toliko brava).

Sveti Marko




8. мај


Bio je saputnik i pomoćnik apostola Petra koji je u svojoj poslanici Marka nazvao svojim duhovnim sinom. Kad je Marko bio sa Petrom u Rimu, zamoliše ga vernici da im napiše spasonosnu nauku Gospoda Isusa i Njegov život i čudesa. Marko je napisao Sveto Jevanđelje koje je i apostol Petar posvedočio kao istinito, i tada Marka postavio za episkopa i propovednika u Misiru. Misir je u to vreme bio u mraku neznaboštva, gatarstva i idolopoklonstva, ali je Marko uz pomoć Božju posejao seme hrišćanstva po Liviji, Amonikiji i Pentapolju. Iz Pentapolja došao je Marko u Aleksandriju i tu osnovao crkvu, postavio episkopa, sveštenike i đakone, te i ovde učvrstio hrišćanstvo. Svoje propovedi potkrepljivao je mnogim čudesima i dobrim delima. Bežao je od progona u Pentapolj, a potom ponovo u Aleksandriju. Neznabošci su tada uhvatili Marka i uz silne pogrde vukli ga ulicama Aleksandrije. Sav ranjav i krvav dospeo je u tamnicu gde mu se javio anđeo nebeski, a potom i Gospod Isus krepeći ga rečima: "Mir tebi Marko, jevanđeliste moj!" Marko ja odgovorio:''Mir i Tebi Gospode moj, Isuse Hriste!" Sutradan su ponovo počeli da ga muče, ali on je izdahnuo i otišao u bolji svet.

Sveti Vasilije Ostroški




12. мај

Rođen, je u Popovom Selu u Hercegovini, od prostih i blagorodnih roditelja. Od malena bio je ispunjen ljubavlju prema veri i Crkvi, a kada je odrastao otišao je u trebinjski manastir Uspenija Bogorodice i tu se zamonašio. Kao monah ubrzo se pročuo zbog svog ozbiljnog podvižničkog života, a docnije je izabran i posvećen za episkopa zahumskog i skenderijskog. Kao arhijerej živeo je u manastiru Tvrdošu i odatle utvrđivao u pravoslavlju svoje vernike čuvajući ih od turske svireposti i latinskog lukavstva. Kada su Turci razorili Tvrdoš, Vasilije se preselio u manastir Ostrog gde je nastavio svoj strogi podvižnički život, uz tople molitve i brigu za svoje vernike. Umro je u XVI veku, a njegove čudotvorne i celebne mošti i njegov grob čuvaju se do današnjeg dana. U njihovu moć isceljenja i utehe veruju i pritiču im i hrišćani i muslimani. U Ostrogu se, svake godine na Trojice, održava veliki narodni sabor.

Sveti Jeremija




14. мај

Rođen je šest vekova pre Hrista u selu Anatotu nedaleko od Jerusalima. Počeo je da prorokuje u vreme cara Josije, u svojoj 15 godini. Stalno je proganjan, jer je prorokovao mnoge nesreće carevima i velikašima zbog njihove vere u lažne idole i prinošenja dece na žrtvu tim idolima. Caru Joakimu je prorekao da će mu se telo vući nesahranjeno izvan zidina Jerusalima; potonjem caru Jehoniju da će biti odveden u Vavilon sa celom porodicom i tamo umreti. Kad je na presto u Jerusalim došao car Sedekija, Jeremija je prorekao pad Jerusalima i ropstvo u jarmu Vavilonaca. U dolini Totef pod Jerusalimom, na mestu gde su deca klana kao žrtve idolima, prorekao je skori pad Judejskog carstva. Uskoro Vavilonci zauzmu Jerusalim, grad razore i opljačkaju, mnogo ljudi ubiju, a roblje odvedu u Vavilon. Prorok Jeremija uzeo je kivot iz hrama i sakrio ga na brdu Navat gde je umro Mojsije, a oganj iz hrama sakrio je u jedan dubok bunar. Neki Jevreji odveli su ga u Misir, gde je prorokovao propast misirskih idola i dolazak Deve sa Mladencem. Tu, u Misiru, Jevreji su kamenovali svetog Jeremiju i tu je sahranjen. Po predanju, car Aleksandar Veliki posetio je grob proroka Jeremije. Po carevoj naredbi Jeremijino telo je preneto i sahranjeno u Aleksandriji.

Sveti Jovan Bogoslov




21. мај

Sin je ribara Zavedeja i majke Salomije. Jovan je, sa svojim bratom Jakovom krenuo za Hristom i nikad ga više nije napustio. Jedini je sa svetom Bogomajkom ostao pod krstom raspetog Gospoda, a potom je brižno čuvao i služio svetoj Devi sve do njenog uspenija. Kasnije je otišao u Efes i nadahnuto propovedajući, mnoge je preobratio u hrišćanstvo. U progonstvu na ostrvu Patmos napisao je čuveno Jevanđelje i Otkrovenje. U vreme cara Nerve ponovo je bio slobodan i vratio se u Efes gde je nastavio svoje delo hristijanizacije neznabožaca. Kad je sveti Jovan imao već više od sto godina, izašao je sa svojih sedam učenika iz Efesa i naredio im da iskopaju grob u obliku krsta. Potom je starac legao u grob i njegovi učenici su ga sahranili. Vernici su kasnije otvorili Jovanov grob, ali telo nije bilo u njemu. Jedino se, svake godine 21. maja, od njegovog groba dizao neki sitni prah, mirisan i lekovit. Tim prahom narod je lečio mnoge bolesti.

Sveti Nikola letnji




22. мај

Ovaj slavni svetitelj, milostiv, mudar i neustrašiv sveštenik, proveo je svoj vek kao anđeo Božji. Za života su ga već smatrali svetiteljem i prizivali u pomoć koju je nesebično pružao. Zamonašio se u manastiru "Novi Sion" a kasnije je izabran za arhiepiskopa grada Mira u Likiji. U tom gradu nalazile su se njegove mošti od 343. godine kada se upokojio pa sve do 1087. godine. Te godine je, u vreme cara Aleksija Komnena i patrijarha Nikole Gramatika, telo svetog Nikolaja preneto iz Mira, likijskoga grada, u grad Bari u Italiji. To je bilo vreme najezde muslimana na Likiju. Svetitelj se, u jednom čudesnom snu javio nekom časnom svešteniku iz Barija i naredio da mu se mošti prenesu u Bari koji je u to vreme bio pravoslavni grad i pod pravoslavnim patrijarhom. Pri prenosu svetiteljskih moštiju desila su se mnoga čudesa, a u ovaj dan najčešće se spominje kako je sveti Nikola povratio vid slepom srpskom kralju Stefanu Dečanskom.

Sveti Ćirilo i Metodije




24. мај

Ova dva brata rođena su u Solunu, u kući znamenitih i bogatih roditelja Stariji brat Metodije proveo, je kao oficir, deset godina među Slovenima (makedonskim) i tako naučio slovenski jezik. Po povratku u Grčku zamonašio se, a malo iza toga pridružio mu se i mlađi brat Kirilo (Konstantin). Kada je hazarski car Kagan tražio od cara Mihaila propovednike hrišćanstva, car mu je poslao braću Ćirila i Metodija. Oni su ubedili prvo Kagana i njegove doglavnike, a zatim i mnogo naroda preveli u hrišćanstvo. Po povratku u Carigrad sastavili su slovensku azbuku od 38 slova, i počeli da prevode crkvene knjige sa grčkog na slovenski. Na poziv kneza Rastislava otišli su u Moraviju da šire veru Hristovu, a umnožene crkvene knjige podelili su sveštenicima da uče omladinu. Na papin poziv stigli su u Rim, gde se Ćirilo razboleo i umro 14. februara 869. godine. Metodije se potom vratio u Moraviju i nastavio sa širenje vere među Slovenima sve do smrti 6. aprila 885. godine. Njegovo delo nastavili su njegovi učenici sa svetim Klimentom, kao episkopom na čelu. Prešli su Dunav i stigli na jug, u Makedoniju (Ohrid) i tu produžili započeti posao braće Ćirila i Metodija. Širili su veru i pismenost među Slovenima.

Sveti Car Konstantin i Carica Jelena




3.jun

Odmah po dolasku na presto, imao je car Konstantin tri velika neprijatelja: tiranina Maksencija u Rimu, Skite na Dunavu, i Vizantiju. Pred borbu sa Maksencijem, po predanju, na nebu mu se ukazao sjajan krst kao znak pobede. On je naredio da se iskuje veliki krst koji je nošen pred vojskom, i ovu borbu okončao je kao svoju veliku pobedu. Odmah potom Konstantin je izdao znameniti Edikt u Milanu 313. godine, kojim je prestao progon hrišćana Posle pobede nad Vizantijom, sagradio je divan prestoni grad na Bosforu i nazvao ga Konstantinopoljem. Kada se car teško razboleo, javili su mu se apostoli Petar i Pavle i savetovali da ga episkop Silvestar krsti. Posle toga strašna bolest nestala je sa njegovog tela. Sveta Jelena, careva majka, radila je mnogo za veru Hristovu, a kada je bila u Jerusalimu pronašla je časni krst Gospodnji i sazidala crkvu Vaskrsenja na Golgoti, a potom i mnoge druge crkve na Svetoj Zemlji. U svojoj 80. godini umrla je ova sveta žena 327. godine, a car Konstantin poživeo je još deset godina iza svoje majke. Umro je u gradu Nikomidiji 337. godine, a sahranjen u crkvi Svetih apostola u Carigradu.

Sveti Car Lazar - Vidovdan




28.jun

Jedan je od srpskih velikaša koji su vladali srpskim carstvom posle Dušana Silnog. Po smrti cara Uroša, patrijarh Jefrem je, tadašnjeg kneza Lazara, krunisao za srpskog cara. Lazar je slao: izaslanstvo u Carigrad sa monahom Isaijom i molio da se skine anatema sa srpskog naroda. Sagradio je mnoge crkve, a najpoznatije su Ravanica i Lazarica. Obnovio je Hilandar i Gornjak, a bio je ktitor i ruskog manastira Pantelejmona, Lazar je stalno ratovao sa tadašnjom moćnom turskom silom, ali je, 28. juna na Kosovu, srpska vojska izgubila bitku, a turski car Murat posekao je svetog mučenika Lazara. Telo mu je preneto i sahranjeno u njegovoj zadužbini Ravanici kod Ćuprije. Kada je počela seoba Srba, narod je nosio sa sobom i njegove svete mošti i sklonio ih u manastir Ravanicu na Fruškoj gori. Za vreme Drugog svetskog rata 1942. godine, njegovo telo preneto je u Beograd, gde je počivalo sve do 1988. godine, kada je preko svih srpskih zemalja i oblasti krenulo ponovo na Kosovo u man. Gračanicu. Odatle je 1989. preneto u Lazarevu zadužbinu man. Ravanicu, kod Ćuprije, gde i danas počiva.

Joomla "wookie mp3 player 1.0 plugin" by Sebastian Unterberg
 
GRADIMO KOPRIVNU
Banner
Banner
ŠVICARSKA - BOSNA
Banner
Banner
Banner
STATISTIKA
1336713
DanasDanas291
JučeJuče572
Ova SedmicaOva Sedmica863
Ovaj MjesecOvaj Mjesec10821
UkupnoUkupno1336713