VRIJEME PROLAZI ZAPISANO OSTAJE CRKVA Crkvene Informacije Crkvene Informacije Света Тајна Крштења и Миропомазања
Banner
°°° VAŠE POVJERENJE°°°°° NAŠA JE NAGRADA°°°
Banner
ZADNJE POSTAVITE SLIKE
nove slike.jpg
SRCEM ZA MODRIČU
Banner
Benutzer : 5770
Beiträge : 442
Weblinks : 16
Wir haben 71 Gäste online

 

Тема: Света Тајна Крштења и Миропомазања.


Шта је Света Тајна Крштења?


Тајну Крштења установио је сам Спаситељ Христос када је по Васкрсењу Свом дао апостолима заповест: Идите и научите све народе, крстећи их у име Оца и Сина и Светога Духа. Он је примером Својим осветио крштење, примивши га од Јована Крститеља. Тајна крштења се може извршити над сваким човеком који има веру, а каје се за своје грехе. То се види из речи самога Спаситеља и светог апостола Петра. Спаситељ вели: Који узвјерује и крсти се, спашће се, а апостол Петар: Покајте се, и да се крстите сваки од вас у име Исуса Христа за опроштење грехова: и примићете дар Светога Духа. Зато одрастао кандидат за крштење исповеда при крштењу своју веру читањем Символа вере. Α када се крштавају деца која нису у стању да исповеде своју веру, онда то уместо њих, и за њих чини кум читајући Символ вере. Крштењем се људско биће уподобљава Господу Христу (постаје сличан Господу) у Богочовечанском телу Цркве и постаје хришћанин. По речи Спаситељевој: Ако се ко не роди водом и Духом, не може ући у Царство Божије. У светој води крштења човек се очишћује од свега грешног и препорађа Духом Светим. Ако је дете, очишћује се од Прародитељског греха; ако је пак одрастао, очишћује се и од личних грехова
Која је најважнија радња у овој светој тајни?
У обреду тајне крштења најважнија је радња троструко погружавање у воду онога који се крштава, при чему свештеник изговара речи: Крштава се слуга Божји (каже се име које је кум наменио) у име Оца — амин, и Сина — амин, и Светога Духа — амин. Ово погружавање означава сахрањивање старог и васкрсавање новог човека, јер претставља Спаситељеву смрт и васкрсење.
Чијом заповешћу сматрамо да је крштење неопходно за сваког члана Цркве?
Христовом заповешћу:
Прво, следујући Његовом сопственом примеру;
Друго, држећи се Његове заповести коју је дао својим ученицима: „Идите, дакле и научите све народе крстећи их у име Оца, и Сина и Светога Духа" (Мат. XXVIII, 19).
Треће, чувајући Његову строгу опомену: „...Ако се ко не роди водом и Духом, не може ући в Царство Божје" (Јн. 111,5).
Које три ствари свештеник захтева од лица које се крсти?
Одрицање од Сатане, покајање и право вероисповедање (Символ вере).
Припрема за крштење одраслих
Најбољи начин припреме за крштење одраслих некрштених особа обухвата:
КАТИХЕЗУ - ПОУЧАВАЊЕ У ВЕРИ, односно упознавање са основним тајнама хришћанске вере (кроз учешће у школама веронауке, разговор са парохом – духовником – или читање брошура попут Веронауке у кући, које су издате с благословом Српске православне Цркве).
Особа која се припрема за крштење морала би, пре самог чина крштења, да познаје Символ вере, настао из потребе да се сажето исповеди вера и да се Предање цркве сажме ради исповедавања оних који се крштавају, као и да савлада ОЧЕ НАШ - молитву коју нам је оставио сам Господ Исус Христос.
УЧЕЊЕ У ЦРКВЕНИМ МОЛИТВАМА
Озбиљна намера да се духовно родимо за вечност, подразумева и тако мали подвиг као што је одлазак у цркву недељом и празником, да се, током литургије, упозна са Еванђељем – чује реч Божија и проповед свештеника!
ПОСТ ОД НАЈМАЊЕ ТРИ ДАНА ПРЕ САМОГ ЧИНА КРШТЕЊА
(уздржавање од мрсне хране, као и уздржавање од рђавих мисли, жеља и дела као основа очишћења тела и уздизања душе за чин крштења, као обнављања свих телесних и духовних сила, односно очишћења од сваког предходног греха).
Припрема дјеце за крштење и која је дужност кума?
За крштење деце није потребна посебна припрема самог детета, јер се деца крштавају по вери кума, који у Светој Тајни Крштења постаје духовни родитељ кумчета, јер га духовно рађа за Бога и вечност.
Кум, дакле, води своје кумче кроз цео његов духовни узраст до пуноће мере Христове, те он, уз родитеље, има велику одговорност за хришћанско васпитање детета, носећи на души како врлине, тако и грехе кумчета, као његов главни духовни васпитач.
Стога је неопходно да, при избору кума, родитељи детета врло озбиљно размотре колико ће овај трећи родитељ бити у могућности да дете прати и усмерава током читаавог живота.
Кумство не треба раскидати, нити олако схватити, јер оно подразумијева озбиљну, обострану одговорност и поштовање, изражено народном изреком** Бог на небу, кум на земљи!
Кума не треба бирати међу крвним сродницима.
Наравно, кум мора да буде православне вере, дакле крштени православни хришћанин! Као и остали катихумени, кум мора да зна молитву Господњу – Оче Наш, и да је барем упознат (ако не на памет) са Символом вере, који ће читати током крштења.
Кумови могу да буду они који су достигли петнаестогодишњи узраст, а куме тринаестогодишњи. Кумови ступају у духовно сродство са крштенима и њиховим сродницима, које представља препреку за брак према 53. правилу Шестог Васељенског сабора. Монах не може да буде кум. Свештеник не може да буде кум ономе кога крштава. У случају крајње нужде крштење може бити обављено и без кума
Време и место крштења
Из свега до сада реченог разумљиво је да уколико постоји потреба за хитно крштење које диктирају извесни разлози оно се може обавити у било које време ако је то могуће, наравно у договору са свештеником. Крштење дакле може да се обави и пре подне и по подне и ноћу ако је то потребно, у дане поста и празнике као и у обичне дане. Место за крштење може бити Црква или дом родитеља.

О давању имена дјеци ?
О томе одлучује и кум и родитељи а ако је кандидат за крштење старија особа онда се поштује пре свега њена воља.Потребно је нарочито водити рачуна да име буде прикладно вери и народу коме припада. Модерна и страна имена могу касније да буду проблем управо ономе који их носи и због тога Црква препоручује она имена која су лепа и традиционална а не она која су тренутно популарна или се дају само због тога да би се задовољила нечија жеља.
Зашто је потребно да се деца крштавају?
У данашњем материјализованом свету, где се брига о деци често своди на бригу за прикупљање материјалних добара неопходних за физички развој, често се занемарује значај њиховог духовног опстанка и развоја. У жељи да направе помпезно крштење, родитељи одлажу овај чин, не водећи рачуна о могућим последицама тог одлагања. Неки, чак, сматрају да се крштење може одложити док им деца не одрасту. 

Крштење деце је још апостолска пракса, коју треба поштовати и данас. Крштењу деце треба приступити рано, најбоље док су још бебе, без одлагања и чекања да дете прослави свој први рођендан, да се сва родбина окупи, или да се стекну материјални услови за гала прославу крштења. Духовна вредност крштења изнад је сваког материјалног разлога одлагања овог чина, јер што се раније дете крсти, раније ће примити и снагу новог живота у Христу.
Једно од честих питања је дали мајка детета треба да присуствује чину крштења?
Правило је да мајка не присуствује крштењу детета, ако се оно обавља у периоду бабина, односно до 40 дана након порођаја. После 40 дана од порођаја, не само да је пожељно него и обавезно да мајка, која је дете физички родила, учествује у чину његовог духовног рођења.
Како се сматрају родитељи у старој Цркви који неодговорно дозволе да им деца умру некрштена?
У раној цркви, родитељи који су, због немарног и неодговорног односа према крштењу, дозволили да дете умре некрштено, сматрани су убицама своје рођене деце.
Ко може да врши свету тајну крштења?
Свету Тајну Крштења могу да савршавају само епископи и свештеници. Али у случају нужде, ако нема свештеника, а некрштеноме прети опасност да ће умрети, крштење може да обави и мирјанин [лаик], мушкарац или жена, само је потребно да то лице буде православно и да схвата значење и важност крштења. Овакво крштење сматра се за делотворно ако је обављено кроз трикратно погружавање (обливање водом) у воду са изговарањем установљене формуле: "Крштава се слуга Божији..." Такво крштење, ако крштени остане жив, свештеник потом треба да доврши другим обредима ове Свете Тајне, али без поновног крштавања.
Шта бива после крштења?
Онај који је крштен не подразумева да ће аутоматски бити хришћанин, ако се крстио. Зато што је и крштење израз слободе. Бити хришћанин је одговорно. Света тајна крштења није магијска радња, која би аутоматски извршила на хришћанину промену, без његове живе вере и активног учешћа у новом бићу и животу. Крштењем се ступа у Христову војску, али војник још треба да се покаже, да је стварно борац, тј. подвижник, трудбеник, активни учесник у новој реалности. Крштењем је Бог људе учинио Својом децом, тачно онако као што је Христа за време Његовог крштења на реци Јордану назвао Сином својим љубљеним, и глас Бога Оца с неба и Дух Свети у виду голуба потврдили су ту истину. Тако и ми који се крштавамо у освећеној води пуној благодати Духа Светога, постајемо деца Божија, синови Божији и браћа Христова. Крштење је прва степеница узлажења човека ка Богу. После крштења мора доћи до препорода и обновљења читавог човековог живота и мора доћи и до духовног препорода. Ако се ово не догоди, крштење неће уродити плодом. Благодат Божија која се добија на крштењу као залог, као семе, рашће у човеку и на различите начине се показивати током целог човековог живота, ако човек тежи Христу, ако живи у Цркви и испуњава заповести. Ако је крштење било формалност, дуг традицији или моди, и после крштења човек настави да живи како је живео, он се лишава свих плодова Свете тајне, одваја се од Христа и изопштава себе из Цркве.
Каква је разлика између крштеног и некрштеног човека?
Многи ће из других религија рећи, а и они који нису крштени: и ми смо људи као и други,био крштен или некрштен . Ми им можемо одговорити једним примером: Ако млеко оставимо и не посолимо га, оно ће се покварити, ако посолимо млеко, оно ће постати сир и моћи ће да се једе. И тако је крштење со наша.Крштење је велика и озбиљна тајна, није само обред, омивање, прање, то имају и друге религије. Крштење је ступање у Цркву, ступање у заједницу свих верних са Христом - а то приступање у Цркву бива вером и исповедањем вере, по ономе што исповедамо у крштењу. Крштењем се човек облачи у Христа, по речима апостола Павла које се певају за време док крштавани обилази око крстионице: Ви који се у Христа крстисте, у Христа се обукосте. (Гал. 3,27). Крштењем човек умире за греховни живот и васкрсава у нови, духовни живот. Кажемо да је породица Црква у малом,и јесте али само ако су јој сви чланови крштени.
Света Тајна Миропомазања
Миропомазање је Света Тајна у којој верујући, уз помазивање делова тела светим миром у име Духа Светога, добија дарове Духа Светога, који га подижу и дају му снагу у духовном животу, како би био јак, чврст и непоколебљив у православно; вери, љубави и нади, како би смело и без страха пред свима исповедао име Христа Бога, и напредовао у свим врлинама (Православии Катихизис и јектенија у чину миропомазања јеретика).У десети дан по Своме Вазнесењу, дан празника Педесетнице, Господ Исус Христос је апостолима, као што је и обећао, ниспослао Духа Светога. Добивши тај Дар, свети апостоли су истога дана почели да га предају верујућима који су се обратили због проповеди апостола Петра, како се о томе саопштава Књига Дела апостолских (2, 38). Првобитно су апостоли низводили Духа Светога на верујуће кроз молитву и полагање руку, да би потом ово сами изменили, јер нису могли да стигну свуда и посете све верујуће како би положили руке на њих. Они су установили да се ова Света Тајна у Цркви савршава кроз миропомазана. Реч "миро"на грчком језику означава "благодатни јелеј". Свету Тајну миропомазања могу да савршавају само епископи и свештеници, али право освећивања светог мира припада само епископима.
Свето Миро је уљана материја, справљена од скупоцених миришљавих биљака, коју освећује Патријарх на Велики Четвртак и раздијељује свештеницима по епархијама и парохијама. Свето миро треба да се чува у олтару, уз поштовање и опрезност, како доликује светињи, на Престолу, у сребрној или кристалној посуди. За обављање светих тајни крштења и миропомазања прави се посебна кутијица, која се обично назива "мирница": у њу се ставља посудица са светим миром, посудица са освећеним јелејем, два сучца за помазивање, сунђер и маказице за пострижење косе.На западу, католици и други ову тајну обављају кроз полагање руку и она се код њих назива confirmatio. Врши је само епископ, одвојено од крштења, не пре но што дете дође до узраста између 7 и 12 година од рођења.
Приликом свршавања Свете Тајне крштења, Православна Црква с њом увек сједињује и Свету Тајну миропомазања. Но, постоје два случаја када се Света Тајна миропомазања свршава одвојено од крштења. То се догађа: 1) када се Православној Цркви присаједињују иноверни који су већ добили правилно крштење, али нису помазани светим миром, и 2) приликом крунисања, када се помазују цареви (односно краљеви). Миропомазање, сједињено са крштењем, обавља се на следећи начин. Након облачења крштенога у белу одежду, свештеник чита посебну молитву (тзв. Молитва Светог Мира) у којој моли Бога да крштеноме дарује "печат дара Светога Духа", да га сачува у освештању које му је дато, и учврсти га у православно; вери. Затим му крстообразно помазује чело, очи, ноздрве, усне, оба уха, прса, руке и ноге, и приликом сваког помазивања говори: "Печат дара Духа Светога, амин". И док се видљивим миром помазује тело, Светим и Животворним Духом освећује се душа. Као што је новорођенчету за телесни раст потребна храна, тако је и духовном новорођенчету ради узрастања, потребна духовна храна – благодат Божија. Крштење је духовно рођење, а миропомазање духовна храна новокрштенога. Миропомазањем свих чула, цео човек је учињен Храмом Божијим. После миропомазања следи литија – опхођење три пута око крстионице, уз певање стиха из Посланице Апостола Павла Галатима (3, 27): Ви који се у Христа крстите, у Христа се обукосте, Алилуја. Овим опходом је начињен круг коме нема краја, круг који симболизује вечност, вечно јединство крштенога и миропомазанога са Христом. После читања Апостола и Јеванђеља, обавља се омивање (брисање) светог мира, како би се оно сачувало од обесвећења, а затим следи пострижење косе. Пострижењем косе човек дарује плод свога тела као жртву и заветује се Богу.
Објашњење неких радњи на крштењу
На почетку крштења свештеник чита три молитве Оглашења и свештеник пре тих молитава дува у лице оног који се крштава. Ово дување у лице символише: као што је Бог при стварању човека дунуо у лице дух животни, тако и онај који се крсти прима благодат и снагу Светог Духа.Затим свештеник чита три Заклињања или молитве ексорцизма. У овим молитвама свештеник гони ђавола у име Христа Бога, да изађе и одступи од онога који се спрема за крштење.Свештеник окреће оног који се крштава (тј. кума са дететом) западу, и пита га три пута: Одричеш ли се сатане и свих дела његових ... Кум одговара:Одричем се! Да би свештеник био сигуран он поново пита кума: Јеси ли се одрекао сатане! - Кум: Одрекао сам се!После ових питања, свештеник тражи од кума да дуне на дете које се крштава, и да пљуне на под. Ово дување и пљување, значи, да онај који се крштава показује да се гади и да има велико непријатељство према сатани, ђаволу. После тога, свештеник окреће онога који се крштава према истоку и тада бива сједињење са Христом, питањем: Сједињујеш ли се са Христом! - Сједињујем се!После сједињења са Христом кум изговара Символ вере. Символ је кратак образац или правило вере. Када би неко питао Православног хришћанина да му укратко објасни у каквог Бога верују православни, он ће му изговоритиСимвол вере. По овом Символу вере сваки кум, као духовни родитељ кумчета, мора да васпитава своје кумче.Даље, у наставку крштења, врши се освећење воде.Освећује се уље и свештеник помазује уљем новокрштеног.После помазивања уљем врши се крштење уз изговарање речи: Крштава се слуга Божији (име детета) у име Оца, амин, и Сина, амин, и Светог Духа, амин.После крштења се дете облачи у белу кошуљу или бело платно. Бела боја означава чистоту и невиност. После крштења човек је чист од грехова.Врши се миропомазање. Помазује се ЧЕЛО - да се ум посвети Богу, ОЧИ - да посматрају славу Божију, УСТА - да славе Бога, УШИ - да слушају тајне Божије, РУКЕ - да чине добра дела, ПРСА - да се срце посвети Богу, НОГЕ - да иду Божијим путевима.Уз певање песме: Ви који се у Христа крстисте... (Јелици во Христа креститесја...) свештеник са новокрштеним три пута чини круг око купке где је извршено крштење.Ово обилажење у круг је слика вечности - јер новокрштени ступа у вечни савез са Христом.Следи омивање - тада се врши брисање оних делова тела који су помазани Светим миром, да не би дошло до профанације и обесвећења Светог мира.Пострижење косе - Шишање косе има значајну улогу, тиме се показује на символичан начин скидање грешних мисли. Шишање косе значи и да се новокрштени предаје на послушност и служење Богу. Овај постриг косе је нека врсте жртве која би се принела Христу.
 

Joomla "wookie mp3 player 1.0 plugin" by Sebastian Unterberg
 
GRADIMO KOPRIVNU
Banner
Banner
ŠVICARSKA - BOSNA
Banner
Banner
Banner
STATISTIKA
1334975
DanasDanas115
JučeJuče475
Ova SedmicaOva Sedmica2907
Ovaj MjesecOvaj Mjesec9083
UkupnoUkupno1334975