Banner
°°° VAŠE POVJERENJE°°°°° NAŠA JE NAGRADA°°°
Banner
ZADNJE POSTAVITE SLIKE
nove slike.jpg
SRCEM ZA MODRIČU
Banner
Benutzer : 5770
Beiträge : 439
Weblinks : 16
Wir haben 104 Gäste online


„Ovo je dan koji stvori Gospod,
radujmo se i veselimo se u njemu!”




„Hristos vaskrse“ pozdravljaće i otpozdravljati sa „Vastinu vaskrse“ pravoslavni vernici u narednu nedelju, 20. aprila. Tog dana ove godine je Uskrs, svetkuje se vaskresenje Hristovo, najveći je hrišćanski praznik u godini. U njemu se slavi sama osnova hrišćanske vjere, na kojoj počiva i nada u vaskrsnuće svih živih.
Vjernici njeguju običaje uoči Uskrsa, na sam dan i posle praznika. Međutim, zbog radosti koju ovaj praznik nosi, naročito djeci, Uskrsu se obraduju i oni koji ga ne praznuju iz religioznih razloga. Radost u srcu, praštanje u duši i ljepota u oku dio su uskršnjeg praznika svake godine. Podielite ljepotu i radost sa najbližima, oprostite bližnjima i uživajte u darovima življenja.
„ Rimokatolici praznik nazivaju Uskrs, jer je Hrist uskrsnuo, dok je kod pravoslavnih ispravno da se praznik zove Vaskrs, jer oni izgovaraju vaskrnuće Hristovo. U istočnim krajevima i Makedoniji ovaj praznik se zove Velikden, a u zapadnim Vizam. Uskrs je proljećni praznik, pa označava i početak novog buđenja prirode. Zato je ovo jedini praznik koji se i po običajnim i po crkvenim propisima ne mora obilježavati u kući, već se može porodično odlaziti u prirodu i praznovati. Posebnu draž prazniku daju crveno bojena i šarena jaja. Ona imaju višestruko značenje. Uskrsu prethodi sedmonedeljni veliki, časni post, kojim se vjernici pripremaju za praznik i za pričešće. Post ima i duhovnu i tjelesnu stranu. Tjelesni je uzdržavanje od teške i mrsne hrane, a duhovni od grešnih želja, misli i djela. Pored toga, prethodi mu i nekoliko manjih praznika:

VELIKI PETAK

Na ovaj dan Hrist je osuđen, razapet na krstu i sahranjen. Veliki petak, crkva i verujući posvetili su spomenu na Hristova stradanja. U crkvama je najpotresniji događaj toga dana cjelivanje plaštanice, koju sveštenici iznose na sredinu hrama, polažu je na uzvišenje koje simbolizuje Hristov grob. U svečanoj tišini hrišćani na plaštanici cjelivaju Hristove rane. Toga dana umesto zvona u crkvama se udara u klepetalo. Sliedi jutrenje na Veliku subotu, kada se plaštanica iznosi i tri puta nosi oko hrama, kao prilikom sahrane. Posle toga sliedi pashalna noć. Kada izbije ponoć sveštenici noseći svieće izlaze kroz glavna oltarska vrata.

Na dan praznika

Na vaskršnje jutrenje zvone sva crkvena zvona, a narod sa sveštenikom ide u Litiju oko crkve. Posle trećeg ophoda staje se pred crkvena vrata. Sveštenik sa krstom, sviećom i kadionicom pjeva tropar Vaskrsa: „Hristos vaskrse iz mrtvih, smrću smrt uništi i onima u grobu život darova! Otvaraju se dveri i ulazi se u hram gde je uklonjen grob Hristov.
Nastavlja se uskršnje jutrenje posle koga sliedi uskršnja liturgija. Na kraju liturgije svi vernici se pozdravljaju rečima: „Hristos vaskrse”, i potvrđuju svoju veru sa: „Vaistinu vaskrse!”

Uz ovaj praznik pravoslavni u Srbiji su očuvali i niz narodnih običaja i vjerovanja, dali mu i etnološko, sociološko i religijsko značenje. U mnogim krajevima održao se običaj da se svaki čovek kada se na Uskrs probudi, protrlja crveno obojenim jajetom po licu, verujući da će tako bit zdrav i rumen. U mnogim mestima uobičajilo se da se za ovu priliku odvaja jaje koje je prvo obojeno te godine. U Levču i Temniću su se za Uskrs umivali vodom u kojoj je prenoćilo crveno obojeno jaje, a djeci su davali da otpiju gutljaj crvenog vina radi zdravlja.
Prema narodnom običaju uskršnje jaje nije valjalo nositi za stokom, pa zato čobani nisu za Uskrs uzimali šareno bojena jaja. Naročito se izbjegavalo nošenje i uzimanje crvenih jaja da se stoka ne bi međusobno klala i krvila. Jedan liep običaj održao se i u srpskim varošima i na selu, a to je da svaki ukućanin za Uskrs treba da dobije novu obuću i odjeću, ili bar nečim da se ponovi.
Na Uskrs počinje da se jede mrsna hrana. U Šumadiji se ovog dana u svakom domaćinstvu klao brav. U Homolju se po pravilu klalo prase, ako je Uskrs pre Đurđevdana, a jagnje ako je posle Đurđevdana.
U mnogim selima i varošicama bio je običaj da se mještani okupe na zajednički uskršnji ručak, obično kod osveštanog drveta ili crkve, a posle se vesele pjesmom i kolom. U sva ti uskršnja dana i danas se ponekad održavaju mjesne svetkovine – zavetine ili litije. Uskrs je i prvi praznik koji se slavi od apostolskih vremena. Kao središnji praznik crkvene godine, on se u liturgiji slavi punih pedeset dana, do Duhova.

Praznični kalendar

Uskrs je pokretni praznik, koji uvek pada u nedjelju. U kalendarskom pogledu, Uskrs je osnova hrišćanske godine, jer se prema njemu, kao prema glavnom pokretnom prazniku pomeraju dani i praznici u prvom dielu godine. Od pripremnih sedmica za uskršnji post, pa sve do petrovskog posta. Taj pokretni dio kalendara najranije može početi pripremnim sedmicama za post u trećoj sedmici janura, a poslednje sedmice ovog pokretnog perioda mogu biti početkom jula, kada najkasnije mogu pasti Petrove poklade.

Šareno jaje uskršnji simbol

Domaćice i djeca šaraju jaja trudeći se da svako bude što ljepše i drugačije. Jaja se kuvaju na Veliki četvrtak ili Veliki petak u vodi u koju se doda malo osveštane vodice, koju je sveštenik osveštao u toku vaskršnjeg posta. Jaja se šaraju voskom i boje u lukovini ili nekoj veštačkoj boji. Na kuvanim jajima se ispisuju poruke: Hristos vaskrse, Srećan Vaskrs, prva slova imena onih kojima su namenjena... U mnogim našim krajevima, prvo jaje koje se spusti u vodu čuva se u kući do sledeće godine. Zovu ga različito: čuvarkuća, čuvar (čuvar zdravlja, čuvar polja od leda), izmamak...
Vaskrs je praznik koji najviše vole djeca. Tucaju se jajima i takmiče se čije je najtvrđe. Razbijeno jaje se predaje pobedniku i on nastavlja dalje da se takmiči.
Početak običaja farbanja jaja za Uskrs, potiče iz ranih hrišćanskih vremena kada je sveta Marija Magdalena, sledbenica Isusa Hrista, došla u Rim. Izašavši pred cara Iberija, poklonila mu je crveno farbano jaje i pozdravila ga je rečima: „Hristos vaskrse!”
Od tada i zauvek u dane Hristovog vaskrsenja odgovor je: „Vaistinu vaskrse!” Jaje je simbol života i plodnosti, a za njega su vezana mnoga narodna verovanja. U predanjima i mitovima mnogih naroda ono se pojavljuje kao simbolj Vaseljenje koja je nastala iz jajeta. Simbolizje stvaralačku snagu božanstva i prirode. Po starom kineskom vjerovanju i sam čovek nastao je iz jajeta. U drevnoj indijskoj kosmogoniji kaže se da je iz zlatnog jajeta iznikao tvorac iz koga je nastao svevišnji bog Brama koji stvori nebo i zemlju. U narodnim verovanjima i običajima u Srbiji uskršnje jaje ima veliki značaj. Naši preci su vrlo dobro znali kojim biljem mogu omastiti - obojiti uskršnja jaja. U crveno su bojena jaja kuvanjem - broća, zatim varzilom, žuto-crveno - kuvanjem ruža, crveno mrko - kuvanjem u listovima mente, svetlocrvenkasto - šljivove kore. Žutu boju daju kuvana lukovina, mlečika, kukurek, kopriva, dud, dunja, smreka, breza... Mrku boju daje orahovina, cerovina i ceđ, zelenu seme koprive i koren patlidžana, a plavu divlji zumbul....

Joomla "wookie mp3 player 1.0 plugin" by Sebastian Unterberg
 
GRADIMO KOPRIVNU
Banner
Banner
ŠVICARSKA - BOSNA
Banner
Banner
Banner
STATISTIKA
1320004
DanasDanas23
JučeJuče394
Ova SedmicaOva Sedmica3126
Ovaj MjesecOvaj Mjesec11275
UkupnoUkupno1320004