Banner
°°° VAŠE POVJERENJE°°°°° NAŠA JE NAGRADA°°°
Banner
ZADNJE POSTAVITE SLIKE
nove slike.jpg
SRCEM ZA MODRIČU
Banner
Benutzer : 5770
Beiträge : 442
Weblinks : 16
Wir haben 33 Gäste online

 

RAKIJA-svjetsko piće





Rieč rakija je arapskog poriekla i potiče od rieči „al-rak“, što u slobodnom prevodu znači znoj. U naše krajeve je stigla sa Turcima u 14. ili 15. veku. U početku je označavala piće arak koje se proizvodilo u Indoneziji, Maleziji i drugim dalekoistočnim zemljama, a dobijalo se destilacijom prevrelog soka ili vina specijalnih vrsta palmi. 

Još u IV veku pre nove ere Aristotel je zapisao da bi morska voda kao i vino i druge tečnosti mogli da se pretvore u pijaću vodu kada bi se podvrgli procesu destilacije. Ovaj zaključak ipak dugo posle nije korišćen, sve do VIII ili IX veka nove ere kada su arapski alhemičari osmislili “alambike” koje su koristili za dobijanje osnova parfema. Ovi instrumenti takođe su korišćeni pri pokušajima tadašnjih alhemičara da od osnovnih metala (gvožđa i olova) dobiju zlato.

Znanje o procesu destilacije brzo se širilo po Evropi i u mnogim zemljama započela je proizvodnja destilovanih alkoholnih pića koji su nazivani „Voda života“. Otkrivanje pravog porekla određenog alokoholnog pića nije nimalo lako pošto su recepti postali deo nacionalnog ponosa. U XV veku počinje proizvodnja “nacionalnih pića” u zemljama Evrope i to džina u Engleskoj, šnapsa u Nemačkoj, akvavita u Skandinaviji, vodke u Rusiji i Poljskoj, i RAKIJE na Balkanu.

U prvo vrieme korišćena su u terapeutske, medicinske svrhe ali i za postizanje dobrog raspoloženja.

U Srbiji se rakija proizvodila od različitog voća , najčešće od šljive, i to tek krajem 19. veka, nakon uništenja vinograda filokserom i smanjene proizvodnje vina.

Danas se u Srbiji proizvode rakije od različitog voća mada šljivovica i dalje ima primat...


JAČINA RAKIJE

Jačina rakije određuje se po količini alkohola koji se izražava u zapreminskim delovima ili volumnim procentima, koji se obeležavaju kao %vol. Volumni procenat je broj litara čistog etanola (čistoće 100%) koji se nalazi u 100 l alkoholnog pića odnosno, u vodeno alkoholnoj smeši koja to piće čini.
Ponekad se u svakodnevnom govoru jačina alkohola još uvek izražava u gradima. Preračunavanje se jednostavno može izvršiti pomoću jednakosti:
1 grad = 2.46 vol%

WILLIAMS

Uzgajanje kruške viljamovke zahteva posebne uslove vrste zemljišta, orijentacije i klimatskih uslova. Oslanja se na naučno potvrđena znanja o savremenom uzgajanju voća i modernu tehnologiju.

Viljamovke se beru sredinom avgusta kada su najzrelije i kada su njihova aromatska snaga na vrhuncu. Plodovi kruške dostižu maksimalni sadržaj šećera 15-30 dana posle branja, iz tog razloga kruške treba skladištiti predviđeno vreme između berbe i fermentacije, da bi aroma došla do punog izražaja.

Prvih dana novembra počinje se sa destilacijom. Na samom početku destilacije rakije od krušaka destilat treba da bude jačine oko 50 vol%. Da bi rakija williams sačuvala aromatska svojstva kruške od koje se proizvodi destilacija treba da se vrši sporo. Kada izmerena jačina destilata (rakije) bude ispod 3 vol%, destilacija je završena.
Posle završene destilacije rakija viljamovka čuva se u hrastovim burićima. Tada počinje dug period starenja ili odležavanja rakije koji traje između dve i četiri godine.
Prijatan osoben, voćni miris i prefinjena aroma karakteristika je kako krušaka tako i rakije williams. Ukus u ustima je jak, moćan i dugo traje.

Preporučljivo je williams rakiju servirati hladnu i idealna je kao piće posle večere.


KIRŠ- KIRSCH

Kiršvaser, ili rakija jednostavno poznata kao Kirš je čisto piće proizvedeno duplom destilacijom fermentisanog kljuka od malih crnih višanja. Bezbojan je jer se posle destilacije ne čuva u drvenim burićima. Za kirš se mogu koristiti i trešnje i višnje, mada su u prošlosti korišćene samo višnje marelice i to smrvljenih koštica. Višnje marelice su prvobitno uzgajane u Crnoj šumi ( Black Forest) u južnoj Nemačkoj, pa se veruje da je originalno poreklo kirša iz te oblasti. Uobičajena je proizvodnja ovog pića u južnoj Nemačkoj, zapadnoj Austriji, i nemačkom delu Švajcarske.

Za razliku od ostalih likera od višnje, Kirš nije slatkog ukusa. Najbolje vrsta Kirša imaju visoku prefinjeni ukus sa blagim podukusom višnje. Kirš se često može naći kao nezaobilazni sastojak nekih koktela.

Ime je nemačko i znači- voda od višnje, gde kirš potiče od latinske reči ceresia, a wasser na nemačkom znači voda.
Kirš se ponekad pije i sam, tradicionalno služi se hladan u veoma malim čašama kao aperitiv. Ipak u Germanskim zemljama kirš se najčešće služi posle večere, na sobnoj temperaturi, zagrejan u ruci na temperaturu tela.

Kirš je jedan od osnovnih sastojaka švajcarskih recepata za fondi.

Sadržaj alkohola je 40-50 vol%. Oko 10kg višanja potrebno je da bi se napravilo oko 750ml kvalitetnog kirša.

Takođe kirš se koristi i u originalnom receptu za švarcvald tortu za koji se veruje da potiče čak iz XVI veka


SIDR ( Cidre) i KALVADOS (Calvados)

Kalvados je ime regiona u donjoj Normandiji. Iz ovog primorskog regiona voćnjaka i livada potiče i piće koje se pravi od jabuka, a naziva se po regionu- jednostavno Kalvados.

Ubrane jabuke se cede u toku meseca novembra, a dobijeni sok stavlja se u staklene rezervoare. Fermentacija počinje prirodnim putem i traje, ukoliko je cidr određen za proizvodnju kalvadosa između sedam i osam meseci, da bi se potrošio sav šećer iz cidra. Nakon ovog vremena cidr je dobro pripremljen za destilaciju.

Kada se destiluje cidr ključa između 68-72 C. Posle destilacije stavlja se u hrastovo bure radi odležavanja i starenja. Drvo predaje svoj tanin destilisanoj tečnosti čineći da dobije određena svojstva ali i blagu ćilibarnu boju. Tako nastaje KALVADOS.

Aperitiv se najčešće pravi od veoma mladog cidra, sa početka fermentacije, znači veoma slatkog i mladog Kalvadosa. Ova mešavina daje blagi proizvod ali u kome Kalvados ispoljava svoju snagu.

Proizvodnja Kalvadosa


Jabuke koje su najčešće obrane ručno, čuvaju se nekoliko nedelja u suvom drvenom spremniku na vazduhu, da bi postiglo odgovarajuću zrelost odnosno da bi njihova aroma došla do punog izražaja.

Posle ove faze jabuke, kada se zrelost oceni dovoljnom, jabuke se sitne da bi se pulpa raskvasila nekoliko časova i dostigla željenu boju i aromu.
Lagani pritisak ograničava prinos na 750l soka po toni voća, i dobijena tečnost se stavlja u bačve. Posle nekoliko dana prirodno se formira braon teška kapa na površini tečnosti. Tečnost postaje bistra zahvaljujući ovom procesu i pretakanju u druge bačve ili buriće u kojima se tokom nekoliko sedmica nastavlja da odvija alkoholna fermentacija.

Kada se uspostavi ravnoteža tri glavna ukusa, slatkog kiselog i gorkog cidr se stavlja u flaše i drži oko šest nedelja u hladnim podrumima. Ovakav cidr prolaskom kroz destilacionu aparaturu daje kalvados. Destilacija se obavlja dva puta. Prvi prolaz traje oko 7h dobija se takozvana mala voda jačine 30-35 vol%.

Drugi prolaz koji traje duplo duže omogućava dobijanje rakije jačine 68-72 vol%. Jačina kalvadosa posle drugog prolaza ne sme da prevazilazi jačinu od 72 vol%. Kalvados se čuva i stari u hrastovim buradima i periodično se osvežava destilatima cidra. Za vreme starenja kalvados se obogaćuje određenim elementima koje ekstrahuje iz hrasta a istovremeno trpi i atmosfersku oksidaciju i određene transformacije pri postizanju hemijske ravnoteže (isparavanje vode i alkohola).

Na kraju proizvodnje vrši se organoleptičko testiranje od strane posebno obučenih profesionalaca.


TEKILA

Tekila je alkoholno piće, prvi put proizvedeno u okolini Tekile (Tequila), grada u zapadnoj meksičkoj državi Jalisko, 65km severozapadno od Gvadalahare. Pravi se od plave agave, koja je poreklom iz Meksika. Uglavnom se proizvode tekile jačine između 35-55% alkohola.

Listovi plave agave su duguljasti, plavkasti, i uvijeni, i imaju oštre bodlje i veliko srce iz koga može da se iscedi sok koji se posle fermentacije dva puta destiliše.Za jedan litar dva puta destilovane tekile potrebno je između 6-8kg pulpe plave agave.

Tekila je poznata širom sveta, po svom specifičnom ukusu i mirisu, a vrlo se često koristi u pravljenju raznih vrsta koktela od kojih je sigurno najpopularnija čuvena Margarita.

Tekila je jedna vrsta meskala, što je ime za sva destilovana pića dobijena od biljke agave. Ono što tekilu čini posebnom jesu strogi standardi po kojima se proizvodi i to da se proizvodi isključivo od plave agave.

Svaka tekila mora da sadrži najmanje 51% agave, ostatak je obično kukuruz ili šećerna repa, mada prvoklasna tekila sadrži 100% agave. Tekila pravljena od agave mora biti proizvedena i pakovana u Meksiku i obeležena je znakom "Tequila 100% de Agave" ili "Tequila 100% puro de Agave".

Osoba koja je posebno obučavana o istoriji tekile, njenoj proizvodnji i meksikanskom folkloru naziva se- Tekiljero.

Istorijat

Tekila je prvi put proizvedena u okolini grada Tekila u XVI veku. Još su Asteci koristili plavu agavu za proizvodnju fermentisanog pića koju su nazivali oktli, mnogo pre dolaska Španaca. Kada su

Španski osvajači potrošili zalihe alkoholnih pića koje su poneli se sobom, počeli su da destilišu fermentisan sok od agave i tako su proizveli prvo Severno Američko destilovano piće. Tekila kakva je danas, počela je masovno da se proizvodi u ovom regionu u ranom XIX veku.

Danas, najpoznatije marke tekila proizvode velike multinacionalne kompanije, Cazadores, Sauza, Don Julio i Cuervo. Pored toga postoji oko stotinjak destilerija koje proizvode oko 600 različitih vrsta tekila samo u Meksiku.
Proizvodnja
Proizvodnja tekile počinje kada je biljka agave zrela što je obično 8-12 godina pošto je zasađena. Listovi se beru kada se proceni zrelost stabla koja je važna da bi bilo dovoljno šećera u listu zbog procesa fermentacije. Prekasno branje i šećeri bi bili upotrebljeni za cvetanje. Kada se srž listova iscedi, uglavnom pomoću kamenih točkova, u drvenim bačvama počinje destilacija, da bi se dobio poseban ukus. Dodaje se kvasac koji poboljšava fermentaciju. Svaka porodica čuva tajnu posebne vrste bakterije koju koriste za fermentaciju. U toku fermentacije šećeri iz agave pretvaraju se u alkohol.

Fermentacija traje između 30-48h, posle toga odvija se destilacija u bakarnom kazanu ili kazanu od nerđajućeg čelika. Prva destilacija daje tečnost nižeg sadržaja alkohola, dok druga daje tekilu.
 

Joomla "wookie mp3 player 1.0 plugin" by Sebastian Unterberg
 
GRADIMO KOPRIVNU
Banner
Banner
ŠVICARSKA - BOSNA
Banner
Banner
Banner
STATISTIKA
1337724
DanasDanas15
JučeJuče395
Ova SedmicaOva Sedmica1874
Ovaj MjesecOvaj Mjesec11832
UkupnoUkupno1337724