VRIJEME PROLAZI ZAPISANO OSTAJE KUD-TREBAVA KUD-TREBAVA О изворној пјесми Копривне и Требаве
Banner
°°° VAŠE POVJERENJE°°°°° NAŠA JE NAGRADA°°°
Banner
ZADNJE POSTAVITE SLIKE
nove slike.jpg
SRCEM ZA MODRIČU
Banner
Benutzer : 5770
Beiträge : 444
Weblinks : 16
Wir haben 57 Gäste online


Ој народе, испод Дуге Њиве...


Војо Стјепановић


Поред старих обичаја, ношње и народне архитектуре, Копривна има још један бисер који одолијева модерном времену - то је изворна пјесма. Истина, то је пјесма која се пјева на цијелој Требави, али и на Озрену и у Посавини.
Наши стари памте, а предања говоре да је у овом крају некада било доста гајди и гусала. Гајде су исчезле негдје почетком 20. вијека, а гусле су се одржале и послије II св. рата.
Уз поменуте инструменте ваља додати шаргију и двојнице, који су се одржали, па и данас својим звуком оживљавају успомене. Ту је и виолина која је у овим крајевима вјероватно замијенила гајде.
Шаргија спада у жичане инструменте код којих се звук производи трзалицом или терзијаном. Састављена је из два дрвена дијела, кутлаче и репа. Обично је без отвора,са пар малих рупица на дасци кутлаче, углавном има четири жице причвршћене чивијама на врху репа, на којему су обиљежена поља (пердета). Свира се уз саму шаргију, или служи као пратња виолини. Шаргији су посвећени и многи стихови:

-Ој шаргијо, дрво јаворово
ко те свиро, никад не болово!
-Шаргијо сам три године дана
потрошио сепет терзијана.
-Шаргијашу, твоји терзијани
шаргијају боље него лани.
-Ој шаргијо, моја вјерна друго
дабогда ми свирала задуго.

Двојнице су се свирале најчешће соло и некако су углавном везане за чобанско занимање.
Ови инструменти су опште познати, али их начин изведбе код овдашњих Срба чини карактеристичним и оригиналним. Од шаргије и виолине је неодвојива типична требавска пјесма. Њен настанак и развој су веома старог датума. Спомињу их још писани византијски извори када бележе долазак, сеобу словенских племена на Балкан. Кроз дуго време до савремености они имају свој природни развој као и пјесме које су на њима свиране. Данас их називају изворна или народна музика и пјесма.
Код Требаваца пјесма је нешто бржа, разговјетнија и отпјевана вишим гласом, а без оријенталног патоса, који је нанос и остатак вишевековне турске окупације. На Требави се пјева искључиво двогласно. Други глас би надвисивао први и завршавао отегнутим јецањем, док би се први завршавао наглим падом тона.
Пјесме су испјеване најчешће у десетерцу. Кајде су различите, али се ипак могу подијелити у три врсте. Прве су, такозване везане, као на примјер:

-Ашикују Мићо и Аница,
ашикују осам годиница,
кад девета година настаде
Мићо умре, Аница остаде...

Друга врста пјесама је у одвојеним стиховима:
-Осјечани и Кожухе равне и Копривна, то су села фина.
-Ој Копривно са пет засеока, грудо злата од стотину ока.
-Ој народе, испод Дуге Њиве, наша браћа под Озреном живе
-Добој, Озрени Требава брате изворна се пјева, нека знате!

У трећу групу спадају пјесме са рефренима, што више карактерише изворно пјевање новијег времена.
Пјесме су пригодног карактера, а немали број је испјеван и о љубави. Одликују се благом сатиром из сеоског живота.

-Имам једну намјеру одавно
своју кону љубит водоравно.
-Сањај, драги, на грудима мојим
ја се више никога не бојим.
Данашње пјесме, гледане као целина су нешто измијењене у односу на оне из старих времена, како у кајди тако и у ономе о чему пјевају, што је и разумљиво јер су се времена промјенила. Житељи Копривне и цијеле Требаве остали су вјерни својим изворним пјесмама.
Значајно је и то, да се у сусједним предјелима (Озрен, Крњин, Вучјак и Посавина) пјевало слично или потпуно исто, како код Срба, тако и код Хрвата. Понекад се, као успомена на гусле, његовало и пјевање уз дебелу жицу виолине. Пјесме су извођене соло, а биле су најчешће шаљивог садржаја. Начин извођења је исти код жена и код мушкарака, а неријетко су пјевали и заједно или су се натпјевавали.

- Мала моја, на поправни пала
из љубави ништа није знала.
- Да сам, драги, ја до тога дошла,
сигурно бих са петицом прошла.
- Читала сам чланак у Арени
да су момци по сниженој цијени.
- Пише, мала, у Ослобођењу
читав чланак о твоме поштењу.
- Дошо лола, ништа не говори,
само гледа како лампа гори.
- Мала моја, била си ми мила
док се ниси лагат научила.

Дакле, изворна пјесма, она весела дјевојачка и момачка, једно је дивно и непреболно сјећање људима са Требаве, ма гдје они живјели, сјећање које умире пјевајући.

Joomla "wookie mp3 player 1.0 plugin" by Sebastian Unterberg
 
GRADIMO KOPRIVNU
Banner
Banner
ŠVICARSKA - BOSNA
Banner
Banner
Banner
STATISTIKA
1348091
DanasDanas147
JučeJuče575
Ova SedmicaOva Sedmica2266
Ovaj MjesecOvaj Mjesec6969
UkupnoUkupno1348091