VRIJEME PROLAZI ZAPISANO OSTAJE KUD-TREBAVA KUD-TREBAVA Приредбе или забаве
Banner
°°° VAŠE POVJERENJE°°°°° NAŠA JE NAGRADA°°°
Banner
ZADNJE POSTAVITE SLIKE
nove slike.jpg
SRCEM ZA MODRIČU
Banner
Benutzer : 5770
Beiträge : 439
Weblinks : 16
Wir haben 78 Gäste online



До 1945. г. приређиване су врло ријетко, колико је познато само у дане Божићних и Светосавских празника. Одржаване су у основној школи, саграђеној 1927. г, јер се једино у просторијама школе могао окупити већи број посјетилаца. Према причању најстаријих, на овим забавама приказиване су сатиричне представе, - Јазавац пред судом, и пригодне рецитације.
У ово вријеме свечана окупљања била су и свадбе, рађање и крштење дјетета, крсне славе, као и окупљања при неким радовима.
Електрификацијом Копривне 1962, те појавом радио и касније тв апарата битно се мијења и начин и мјесто организовања и окупљања у културно - забавном животу младих. Као награду за довођење струје у Копривну, општина Модрича за награду даровала је ТВ апарат, који је постављен у просторији читаонице. У то вријеме много су на телевизији гледане и биле популарне хумористичке серије. За гледање ових емисија и другог ТВ програма, гледаоцима се наплаћује улаз, а новац се користи за одржавање читаонице.
У сали Дома културе одржавају се суботом увече игранке. Умјесто изворних инструмената, свирају грамофонске плоче, које поставља и мијења Симо Бановић уз новчану накнаду. Улаз на игранке се наплаћује, од чијих прихода се финансира одржавање сале.
Са времена на вријеме у сали Дома културе прикаже се и нека филмска представа.
Већ, 1958. на инцијативу и помоћ просвјетних радника, оснива се КУД ,,Младост“, у чијем је саставу и фолклорна секција. Ово аматерско друштво, све до конца осамдесетих година у Копривни даје приредбе, посебно при прослави државних празника. Друштво, са својим богатим програмом, драмском и фолклорном секцијом гостује у многим околним селима. За узврат из тих села њихова друштва ће враћати посјету гостујући у Копривни. Обичај је био да се у вријеме приредби за свечаније прилике, испред позорнице постављају столови, гдје сједе старије особе и посматрају програм. Столови су у то вријеме сакупљани по комшилуку, јер сала није имала своје столове. Уз приредбе се често организовала и робна томбола, а послије приредбе, настаје велико народне весеље.
Као што се види, домови културе у свим селима, били су мјесто окупљања старијих и млађих генерација.
У Копривни су убрзо игранке и приредбе уз електронско озвучење пратиле свирачке групе са гитарама, прва у саставу Бранислав Вујић, Бранислав Јаковљевић и Саво Каишаревић. Затим нова група под називом ,,Пламен“ у саставу Ненад Видовић и Светислав С. Видовић из Копривне, Новак Илић Џери, из Врањака, у чији се састав чешће укључивао хармоникаш Славко Јевтић из Врањака.
Концем осамдесетих година, забавни живот у салама домова креће у два правца, - све се више напушта старо, а прихвата ново. Уводе се новокомпоноване увозне пјесме и шунд, затим и нове игре уз градски плес, услед чега се потпуно мијења вјековна слика сеоске забаве. Почетком деведесетих година код младих потпуно престаје интерес за игранке и приредбе, у Копривни се гаси рад КУД-а. Сала дома у Копривни, иако претходно реновирана и уређена остаје празна. Повремено ће служити за неке политичке сврхе, конференције, промоције политичких странака или изборе. Данас је културни дио сале претворен у економско-трговачки центар.
Нека мања окупљања могу се још видјети у просторији читаонице.
Омладина је свој забавни живот преселила у кафиће и диско-клубове. По неко старији утјеху ће наћи у кафанама или кућним сиједаљкама.
А што се тиче традиционалних обичаја и забава у Копривни у овом данашњем времену, не може се рећи да је све напуштено и заборављено. Има још доста оних, на срећу и млађих који воле, чувају, гаје и обнављају традицију, па је то охрабрење да ће се старине на овим просторима задржати и пренијети у будућност.
Тако се на породичним свечаностима, - крсним славама, зазивкама, рођенданима, пајдосима може чути изворна музика. Затим се јавља интерес за стара народна јела, која су сада специјалитети на многим заједничким трпезама. Стара народна ношња тражи се и вади из бакиних ормара, а јављају се и копије, које млађе женске особе, учећи се старим ручним радовима, обнављају и уносе у свечану употребу. Тако село чува успомену на своју прошлост.
Joomla "wookie mp3 player 1.0 plugin" by Sebastian Unterberg
 
GRADIMO KOPRIVNU
Banner
Banner
ŠVICARSKA - BOSNA
Banner
Banner
Banner
STATISTIKA
1320004
DanasDanas23
JučeJuče394
Ova SedmicaOva Sedmica3126
Ovaj MjesecOvaj Mjesec11275
UkupnoUkupno1320004