VRIJEME PROLAZI ZAPISANO OSTAJE KUD-TREBAVA KUD-TREBAVA НАРОДНА НОШЊА КОПРИВНЕ
Banner
°°° VAŠE POVJERENJE°°°°° NAŠA JE NAGRADA°°°
Banner
ZADNJE POSTAVITE SLIKE
nove slike.jpg
SRCEM ZA MODRIČU
Banner
Benutzer : 5770
Beiträge : 435
Weblinks : 16
Wir haben 32 Gäste online

Мушка ношња





Кошуљу носе одрасли до тијела од домаћег памучног платна беза, отканог од купљеног памука. Дијелови кошуље, рукави и горњи дио већином се праве од узвода, а кроји се из једног комада платна са прорезом на грудима, и изрезом испод пазуха. Рукави су широки и дуги, а око ручног зглоба сужени.
Гаће се кроје од обичног беза званог мелез, а по пасу се вежу свићњаком. Ногавице су нешто шире. Тканица је служила умјесто каиша. Мушка тканице је нешто шира од женске, црне основе са разним шарама. Тканица се опасује преко кошуље. Често су мушкарци за тканицу задијевали укоричене ножеве.
Гуњић се кројио од црног ваљаног сукна без рукава, и не закопчава се. Украшава се гајтанима и ширитима, а облачи се преко кошуље.
Јечерма/черма шивана је од црне чохе, на прсима вежена срмом, и са срмним пуцадима по рубу. Черма се носила умјесто гуњића у топлије вријеме и на свечаностима.
Фермен је од истог материјела као и черма, са везеним украсима од гајтана и срме. Облачио се преко черме. Торба/прекораменица ткана је од вуне са укршеним поклопцем.
Шерпе је кожна торба, варошки производ.
Гуњ је замјењивао данашњи зимски дугачки капут. Шиван је од црног ваљаног сукна, дуг до кољена. Богато је украшен везом, срмом и гајтаниме од срме. Копчао се дугмадима, и облачио у зимском периоду.
Чакшире/данашиије пантелоне кројене од сукна са мањим туром и ужим ногавицама. Неке ногавице биле су украшене гајтанима. Носиле се преко гаћа у зимском или хладнијем времену.
Чарапе су плетене од предене вуне. Већином су биле природне бијеле боје. Мушкарци си их носили и љети и зими. Ни данас нису избачене из употребе.
Натачци су плетене чарапе од вуне у виду полуприглавка. Натичу се на обувену чарапу и досежу до зглоба ноге. Улога им је да чувају чарапе и утопљавају стопала. Често се носе у госте на милоште/поклоне. Већином су плетени са шарама у више боја.
Опанци су били основна обућа за све узрасте. У прво вријеме прављени су по кућама као ручни рад од телеће или козије коже, уско исјечене на кајише/опуте и звали су се плетењаци или путравци. Ђон/дно опанака било је из цијела, а све остало исплетено од опуте. Касније су их замијенили затворени кожни опанци, који су се копчали са каишима и металним пређицама, и носили су назив преичари. Предност им је, јер су ноге биле затворене и заштићене од влаге и хладноће. Израђивани су и куповани код занатлије у варошима. И данас се носе као радна обућа.
Ципеле се јављају крајем 19. вијека. Прављене су од коже са дебелим ђоном и високим ободом, те су зване дубоке ципеле цокуле. А ако су ђонови били потковани са клинцима, а стране и врхови заштићени металним плочицама, такве ципеле биле су дуготрајније и звале су се баканџе. Носили су их углавном богатији слојеви становништва.
Капе су у турско доба мушкарци носили у облику црвеног феса, а ожењени су око њега омотавали још и вунени шал. Одласком Турака у употребу су брзо ушли шешири, са равним или на крају савијеним ободом, а такође шубаре и капе шајкаче, што се све и данас носи.


Женска ношња




Женска кошуља је посебна за радни дан, а другачија празнична кошуља за износа. Радна кошуља се кроји од обичног беза, мелеза, а за свечаност од узвода, које платно по себи има уздужне пруге. Најљепше је кад је узвод по узводу. Кроји се из једног дијела на прсима просечена са уметнутим и набраним клинима испод пазуха. Око врата је уска јака, равна или искерана, понекад и везом украшена. Рукави су исто из једног дијела, равно нашивени, широки и дуги, а понекад ивице рукава украшене су расплетом, чипком или керама. Често су код неких кошуља и ивице скута окићене уском чипком. У касније вријеме кошуље су доживјеле видне промјене, скраћене су, у струку сјечене и нафалтане, украшене са доста веза.
Јелек је налик мушкој черми. Шије се од купљеног љепшег материјала разних боја. Млађе жене и дјевојке носиле су свјетлије, а старије жене тамније боје. Украшен је срмом и закопчава се испод груди. Исто као и кошуље у новије вријеме је дорађен, прави се од материјала глота или кадифе, а украшава се ширитима и шкољкицама.
Гуњић се облачио преко јелека. Шије се од сукна. Дуг је до струка без рукава и не закопчава се. Украшен је гајтанима разних боја, као и срмом. Гуњић су радили занатлије.
Тканица је уско тканог материјала са шарама разних боја и опасује се око паса. Опасана тканица чврсто држи кошуљу у правилном положају.
Прегача је правоугаоног облика, од тканог материјала танко опредене вуне. По себи има шаре и поткићена са ресама. Носиле су је старе жене у старо доба. У Копривни је рано избачена из употребе.
Кецеља је исто што и прегача, само је доњи део облика полукруга, у струку нафалтана и украшена разним везеним шарама. Шије се од глота или сатена и носи се преко кошуље. Више је носе удате жене.
Гуњ је шивен од црног сукна, дужине до кољена, а украшен везом, срмом, гајтаном разних мотива. Гуњ су кројили терзије, а ношен је у зимском и хладнијем времену преко осталог одијела.
Чарапе су плетене од вуне, бијеле боје, неке при врху ишаране плетивом разних боја и мотивима по укусу. Плету их домаћице и одрасла женска чељад од домаће вуне.
Од обуће ношени су опанци путравци, које је обично правио домаћин куће. Касније су се појавили гумени опанци истовјетне израде за мушкарце и жене. Упоредо са опанцима почела се правити модернија обуће за жене, гумене ципеле зване кундуре, куповане су у дућанима, а носиле су их имућније породице празничним данима.
По ношњи на глави разликовале су се удате од неудатих жена. Удате су плеле косу у двије плетенице и те плетенице омотавале око главе. Преко главе помотавала се крпа четвртастог облика од дебљег памучног беза. Крпа се на посебан начин премотавала и везивала. Неке жене су крпу помотавале и везале позади главе испод потиљка, док је већина то радила сприједа, преко ушију испод браде. Оваквим помотавањем покривала се цијела коса и дио чела. На глави се крпа учвршћивала металним шналама или иглицама бобарицама.
Жене су се китиле задијевајући гранчицу цвијећа на глави између крпе и косе приликом одласка у госте.
Удате жене, посебно старије већином су косу на челу чешљале на раздељак. Дјевојке су плеле косу у једну плетеницу и пуштале низ леђа. Дужа плетеница био је већи украс за дјевојку. На крају се плетеница украшавала везивањем свилене траке у боји. Дјевојке су се помотавале марамама, које су биле четвртастог облика од финог свиленог или другог материјала, једнобојна или украшене шарама. Прије помотавања један крај мараме пребаци се преко ширине, тако да се добије троугласта марама којом се врши помотавање. Марама се везивала сприједа и позади главе. Везивање позади давало је љепши изглед дјевојке.Samo udate žene vezivale su marame sprijeda.Povezivanje marama i nošenje kecelje razlikovale su se žene i djevojke u Koprivni. У старије вријеме на дан венчања, дјсвојке су носиле фес, поткићен свиленим ресама и носиле га празницима до годину дана. Кићење цвијећем на глави био је обичај код дјевојака.
Накит је раније био једноставнији, занатске израде од филиграна. Треба напоменути да у вријеме турске владавине млађе жене и дјевојке нису ни смеле лијепо се облачити или китити, да не би привукли пажњу Турака на себе.
Дјечја ношња није се много разликовала од одраслих. И женска и мушка дјеца носила су исте кошуљице од беза или платна. Кошуљице су биле из једног дијела дужине до колена. Сиромашнији су носили кошуљицу и дуже вријеме, која прилично окраћа, па се говорило израсло дијете из кошуљице. Највећи број дјеце испод кошуљица нису носили гаће, до поласка у школу. Кошуљице су се наслеђивале од веће дјеце мањој, све док се не поцијепају. Било је случајева да је дијете имало само једну кошуљу, једну пресвуку. У том случају мајка увече опере кошуљу и до јутра код фуруне осуши, а дијете преноћи голо замотано у поњаве. Са растом дјеце прелазило се на одјећу одраслих.
Сва одјећа, нарочито мушка редовно се крпила, све дотле док се аљинка потпуно не поцијепа. Доста се особа могло срести са одјећом закрпа на закрпи.Овога је било нарочито у кризним годинама и уз ратове. У таквим годинама прибјегавело се одјећи од лана или конопље, од пређе, па су шивене кошуље и гаће. Све дијелове одјеће од беза или другог платна ручно су кројиле и шивале мајке домаћице за потребе својих чељади. Одјећу од сукна правили су самоуке занатлије који су звани терзије.

Joomla "wookie mp3 player 1.0 plugin" by Sebastian Unterberg
 
GRADIMO KOPRIVNU
Banner
Banner
ŠVICARSKA - BOSNA
Banner
Banner
Banner
STATISTIKA
1289703
DanasDanas32
JučeJuče493
Ova SedmicaOva Sedmica986
Ovaj MjesecOvaj Mjesec10971
UkupnoUkupno1289703