VRIJEME PROLAZI ZAPISANO OSTAJE STARTSTRANICA -O KOPRIVNI O KOPRIVNI Сеоски народни обичаји
Banner
°°° VAŠE POVJERENJE°°°°° NAŠA JE NAGRADA°°°
Banner
ZADNJE POSTAVITE SLIKE
nove slike.jpg
SRCEM ZA MODRIČU
Banner
Benutzer : 5770
Beiträge : 442
Weblinks : 16
Wir haben 92 Gäste online

********** PO ČEMU SE KOPRIVNA POZNAJE **********

image 0image 1image 2image 3image 4image 5image 6image 7image 8image 9image 10image 11image 12image 13image 14image 15image 16image 17image 18image 19image 20image 21image 22image 23image 24image 25image 26image 27image 28image 29image 30image 31image 32image 33image 34image 35image 36image 37image 0image 1image 2image 3image 4image 5image 6image 7image 8image 9image 10image 11image 12image 13image 14image 15image 16image 17image 18image 19image 20image 21image 22image 23image 24image 25image 26image 27image 28image 29image 30image 31image 32image 33image 34image 35image 36image 37

Сеоски народни обичаји




Обичаји при градњи куће – пајдос


Највећа радост за домаћина је покривање куће, у селу се каже пајдос. Тај дан већина мајстора ради џаба. Комшије, родбина и пријатељи, такође без позива, долазе у помоћ. Прије почетка покривања коље се овца или ован на темељу куће/курбан. Жене из комшилука или родбине носе принос на шљеме, - хљеб, ракију, кокош, каву, шећер, кошуље, пешкире. Храну прима домаћица куће, а гардеробу један од мајстора вјеша на припремљени крст - вјешалицу која је скована од летава и прикована на врху крова. Мајстор који прима дарове гласно довикује да се што даље чује. При викању он све преувеличава и по количини и по броју поклона. - Хе хееее, чујте и почујте, наш домаћин прави кућу, велику, превелику, лијепу, прелијепу, па се побринуо његов кум, рођак, пријатељ, зет, комшија и донио на дар прасе од 50 кг, 2 бибца или пијетла, 10 литара ракије, 3 кошуље, 2 кила кафе. Хвала му и Бог му дао здравље. Живио сто година.
Примљене дарове на крову, негдје је обичај да главни мајстор подијели са својим помоћницима, а негдје се то преда домаћици, која то при крају вечере и поласка кући подијели онима који су највише помагали изградњу куће. Најбољи поклони увијек се дају мајсторима. По завршетку радова, домаћин припреми богату гозбу. Пред мајсторе се ставља глава и плећка. Пајдосу куће увијек је присутан велики број гостију, те уз пјесму и музику, весеље трају до дуго у ноћ.
Испраћај регрута - Највећи доживљај за родитеље од увијек је био испраћај сина у војску. Последњих година овај обичај је узео таквог маха, да је прослави испраћаја присуствовало и више од хиљаду званица, гостију. У току вечере млађе дјевојке носе табле на који се ставља новац, који дарује сваки гост. Госте забављају групе народне или изворне музике, а некада и једна и друга група заједно.
На дан одласка у војску, регрута испраћају родбина и пријатељи до жељезничке или аутобуске станице, са окићеним колима, коњима.
Здравице - На свечаностима у простору куће или дворишта, домаћин узима чашу са ракијом, и дизањем у вис захваљује се свим гостима за долазак и са ријечју Живјели испија чашу. У исто вријеме и сваки гост треба да испије своју чашу пића.
Здравице су често уобичајене и између гостију појединачно. Тако здрави свако свакоме са ријечима Жив ти мени био и здрав си и испије на екс чашицу. Онај коме се наздравља у обавези је ради реда да попије здравицу са ријечима хвала на здравици и може и не мора да одмах наздрави некоме следећем. Овај начин наздрављања може узети маха тако да се друштво више него иначе опије.
Чајо је особа која се поставља у сватовима и има улогу обавјештавања. Носи у рукама дрвени чекић, којим удара у дрвени даску и гласно вичући најављује подјелу поклона млади, младожењи, кумовима, старом свату, свекру и свекрви, дјеверу.Такође најављује наређење старог свата, за полазак или заустављање сватова.

„Volim kuma volim kumu svoju
Krstili su oni djecu moju“!

Кумовање - Кум код српских породица представља особу највећег поштовања. Без кума се не може обавити свадба, ни крштење дјетета. Обичај је да се старо кумство преноси, односно обнавља, тако што ће се мушка дјеца од кумова међусобно кумити.
Обичаји при кумовању - Када кумови договоре дан за кумовање, тада отац или неко од ближе родбине прати будућег кума до куће домаћина гдје ће се обавити кумовање. Породица у којој се кумује, дочекује госте са гозбом. Они који куме са собом носе принос прасе, бибца, ракију, поклоне, а домаћин припреми свијећу и све се то ставља на сто. Хљеб и свијећа стоји међу кумовима. Прије почетка кумовања пали се свијећа. Устаје се. Кумови се љубе у лице три пута, и кум који кумује изговара ријечи, - Кумим те куме Богом и Светим Јованом, а кум који се куми одговара, Примам куме кумство у име Бога и Светог Јована и то се понавља три пута.


Стара народна веровања, врачања и друга празноверја

Човјек и делови тијела
- Ако се новорођенче роди са кошуљицом, вјерује се да га не може пробити зрно из пушке.
- Ако се загризе јабука или шта друго, мора се у то прије хукнути, па дати другом да једе, да не би добио гушу.
- Не ваља улазити у кућу скрштених руку.
- Не ваља мушко ударити метлом, јер неће расти.
- Не ваља ни за ким чистити, јер ћеш му замести срећу.
- Ако кога женско удари ногом, неће имати напретка четрдесет дана.
- Кад се коме штуца, каже се неко га спомиње.
- Кад звони десно уво, чуће се добар глас, ако звони лијево ружан глас. Ако га упита друга особа које уво звони, онда ће тај глас отићи на ту осoбу.
- Ако ти сврби лијеви длан, добићеш новац, а за десни даваћеш новац.
- Кад кога сврби нос, љутиће се, а ако игра око плакаће.
- Ако се здрав човјек осјећа поспано, уморно, доћи ће до промјене времена.
- Болови на мјестима старих повреда тијела, знак је доласка падавина.
- Ако устанеш на лијеву ногу, цио дан ти ништа неће полазити за руком.
- Ако се угризеш за језик, неко те је слагао.
- Ако заигра брада, доћиће ти неко драг.

Љубавне чини

- Ако дјевојка ухвати слијепог миша, па обнесе око момка, он ће ту дјевојку завољети и обратно.
- Цура која се прва удаје, треба да опори чарапу, па ће се све остале цуре опорити, поудати за њом.
- Ако цура или момак прођу између двоје заљубљених док су скупа, завадиће их.
- Ако се за цуром која се удаје неко баци вратилом од стана, цура неће опстати у браку, вратиће се.

Снови

Вјерује се да сваки сан има и своје значење, па и тумачење.
Грађење

- Не ваља градити кућу на истом мјесту гдје је била стара кућа, ради дјеце. Не ваља кућу градити наниже испод старе куће.
- У кућу се треба уселити за пуног мјесеца, да кућа буде увијек пуна.

Ватра, огњиште и праг

- Прву ватру у кући треба ложити прије подне.
- Кад ватра гуди/пјева у шпорету биће падања.
- Ако ватра слабо гори, долазе кишни дани.
- Ако дим иде према земљи, биће кише.
- Не ваља стојати на отвореним кућним вратима када грми.
- Не ваља сједити на кућном прагу.
- Не ваља сједити или стојати на огњишту, јер се са огњишта породица храни.
- Не ваља звиждати око огњишта, дозиваш ђаволе.

Жива ватра

Прича се, ако је негдје закопано благо да на том мјесту ноћу уочи Благовијести гори ватра.То мјесто треба упамтити и после копајући пронаћи злато.

Остале ствари у кући

- Не ваља смеће остављати преко ноћи у кући.
- Не ваља стајати на мрве од хљеба, да се не ограјише.
- Не ваља синијом куцати о земљу, ради грома.
- Када се нешто прода или даје на зајам, не даје се да износи ствар онај који је дошао по њу, то износи пред кућу домаћин или кућно чељаде.
- Ако остане кашика под синијом, знак је да ће неко доћи.
- Ако неком испадне залогај из уста, знак је, да му је неко од рода гладан.
- Кад се погледа на сат, ако су казаљке поклопљене, неко мисли на тебе. - Не ваља сједити на ћошку/углу стола.
- Не ваља хљеб на синији држати поклопљен/наопако.
- Не ваља стругати загорјелу шерпу, јер ће ти покиснути сватови.
- Хљеб треба сјећи ка себи, а не од себе.
- Ако се дијете изненада уплаши, треба га напојит водом преко маша.

Животиње

- Не ваља убити змију која дође у кућу, јер може умрети неко чељаде.
- Убијену змију у пољу, не ваља дизати изнад кољена, јер ће те бољети ноге.
- Ако се рано у прољеће појаве змије, слуте лијепом времену.
- Не смије се стати на даждевњака, јер ако он писне остаћеш глув.
- Ластавчије гнијездо у кући, доноси срећу.
- Ако сврака кречи, неко ће ти доћи.
- Ако се сова јавља ноћу у близини куће, рђав је знак.
- Ако гавранови преко дана надлијећу кућу и гракћу, неко ће умријети.
- Не ваља ако кокош пропјева као пијетао, треба је заклати.
- Ако пјетлови много кукуричи, биће промјена времена.
- Ако се човјеку ноћу прикаже нека приказа, нестаће чим пијетао запјева.
- Ако су пилићи једномјесечићи, неће моћи живјети.
- Ако волови у пољу у току рада полијежу, потопиће Босна.
- Када се помузе крава, треба замочити прст у млијеко и помазати по крави, ради урока.
- Када туђа мачка или пас придођу кући, доносе срећу.
- Када мачка лети да лежи код болесника, оздравиће болесник.
- Када мачка пасе траву, биће кише.
- Када се пас ваља по трави, биће кише.
- Не ваља убити паука, јер доноси срећу.
- Грехота је убити пчелу.
- Ако су пчеле љуте, наступа промјена времена.
- Ако кокоши рано лијежу, биће родна година.
- Ако баја смрда долази у кућу добићеш новаца.
- Ако се птице купају у барицама, биће промјена времена.
- Ако ласте ниско лете, падаће киша.
- Када глисте излазе из земље падаће киша.
- Ако жабе ноћу много крекећу, биће кише.
- Ако жуна кликће, биће кише.
- Ако се мачка умива или лиже, надајмо се гостима.

Биљке

- Ако нијеси калемио прије женидбе, не смијеш ни после женидбе.
- Не ваља се неожењеном сјећи воћке, калеме, неће имати дјеце.
- Не ваља да жила од дрвета оде под кућу, може неко умријети,
- Не ваља бор садити близу куће, кад бор нарасте дебљине домаћина, умријеће домаћин, а неки кажу остаје кућа пуста.
- Не ваља рукама чупати траву, јер ће падати киша.
- Ако нађеш дјетелину са четири листа, бићеш срећан.
- Не ваља садити и калемити воће преступне године, јер ће рађати сваке друге године.

Пољски послови

- Прије него што се почне било који пољски посао, позива се Божија помоћ Помози боже.
- Када се жање, једно другом не даје срп из руке у руку, него се спусти на земљу, да га други узме са земље.
- Не ваља косити четвртком, неће марва напредовати.
- Не ваља сијати младог месеца, труниће плод, или ће их појести црв.
- Не ваља сијати на велики четвртак, нити радити у пољу или башти, обиће лед.

Вода

- Бунар треба копати међугоспе, јер је тада највећа суша.
- Не ваља прати одјећу близу бунара, Може вода побјећи.
- Вјерује се да око језера или вјерова по потоцима има вила.
- Бунар се копа тамо гдје расте зова.
- Не ваља се купати у води у току кресова.

Небеска тијела

- Кад поцрвени сунце,знак је да ће бити рата,
- Кад се уфати, помрачи сунце, неће ваљати за Србе, а ако се помрачи мјесец неће ваљати за Турке.
- После заласка сунца не ваља доносити воду са извора.
- Мена мјесеца предсказује промјену времена.
- Недеља после мене, назива се млада недеља и поштује се више него обична.
- Вјерује се да сваки човјек има своју звијезду. Ако је у животу срећан каже се родио се под срећном звијездом.
- Ако се око сунца види бјеличасти круг, биће невремена.
- Ако око мјесеца има црвени круг, падаће киша или снијег.
- Ако прођеш испод дуге, промијенит ћеш пол.

Дани и доба дана

- У Копривни се уторак и петак разликују од осталих дана.
- Не ваља се радити великим уторком, у великој седмици пред Ускрс и деветим уторком по Божићу, - ради штете у марви.
- Петком, као и уочи петка и недеље, не ваља се радити женски рад. Посебно се петком не ваља бости иглом.
- Не ваља прести док мушкарци једу, јер им запредаш срећу.
- Не ваља се продавати марва, у дан када је празник Усековања.
- Прије подне треба почињати важније послове, ради напретка.
- На Часне покладе треба се намазати бијелим луком, табане, дланове, испод пазуха и кољена, ради вјештица и тморе.
- На Туцин дан треба везати крпу за ногу од столице, да би читаву годину чељад била на окупу.
- После Јевдокија, почињу се калемити воћке.
- Постоје завјетни дани, њих особе које су завјетне не смију радити одређене послове, јер им може нашкодити у здрављу, а остале особе које нису завјетне могу радити све.

Бројеви

- Број 13 у народу се сматра несрећним бројем.
- Не смије бити паран број особа код коледарица, мирџија код удаје и женидбе, просаца код дјевојке, у походима међу пријатељима код женидбе и удаје.

Десно и лијево

- Десна страна има првенство у свим радњама.
- Гата се да треба прво обувати десну ногу.
- Прије ће се опити ко држи суд у лијевој руци.
- Све радње треба радити десном руком, с десна у лијево како се пшеница сије.
- Крсни колач се окреће с десна на лијево. Парастос/кољиво служи се с десна на лијево.
- Поздрављање у друштву такође са десне на лијеву страну. Прво се сијече десна плећка код печенице.
- Изузетак од десна на лијево су обичаји везани за умрле, када је све обрнуто. Код сахрана сви вјерски обреди почињу се са лијеве на десну страну. Свештеници ово не тумаче вјерским законима, али не желе да се мијешају и ометају старе обичаје.

Бог и свеци

- Сви вјерници сматрају да је од бога све што је на земљи створено. Бог све види и све зна. Ко чини добра дјела на земљи, кад умре душа му иде у рај, а ко чини нечасна дјела иде у пакао. Такође се верује, да је највећи догађај који ће се одиграти једнога дана на земљи страшни суд, тога дана нестаће свијета на земљи. Када људи на земљи постану толико гријешни, да им Бог то више не може опростити, доћи ће страшни суд. После тога, опет ће из душа ницати нови безгрешни људи као гљиве.
- Бог не кажњава истог дана, а некада ни самог починиоца зла, него казна може стићи чак и праунуке.
- И свеци у народним вјеровањима имају своје посебне особине. По народном вјеровању и обичајима постоји устав, - све се зна шта се смије и шта не, шта ваља или не ваља, и како се човјек мора владати и понашати.

Гробови

Гробови сродника и предака, али и сваки други гроб има код народа посебно поштовање. Али и сами гробови нису поштеђени неких празновјерја.
- Скоро код свих људи постоји страх пролазити у ноћним сатима поред гробља.
- Вјерује се ако се у току ноћи види нека свјетлост на гробу, да је ту сахрањен праведник.
- Ако се после сахране на хумци гроба појави удубљење, слијегање земље, не слути добро за породицу, очекује се смрт следећег члана породице.
- Не ваља се газити ногама по гробовима.
Током II св. рата усташе су уништавале поред српских села и српска гробља. Овај обичај је настављен и ратовима при распаду Југославије.

Вјеровања у митска бића

Општа су и врло раширена вјеровања у разна митска бића која се код нас зову једним именом приказе. Она се најчешће појављују ноћу, око гробља, у шумама, на раскршћима, пустим кућама. Ако неко наиђе на та мјеста гдје се окупљају приказе, доживјеће велике неприлике, - може полудити, претрпјети велики страх, обољети од тешке болести. За такву особу каже се нагазио - награјисо, а исто се каже, ако наиђе и на бачене чини. Награјисали се лијече на разне начине, молитвама, бајањем, записима код хоџа, код гатара, изљевањем страва.
Глуво или невремено доба То су касни ноћни сати, када се ништа не чује, не пјевају пјетлови, не лаје пашчиње, не чују се птице. У глуво доба појављују се све приказе, зато није препоручљиво ходати у то вријеме. Ако у глуво доба запјева пијетао, свака приказа истог момента нестаје.
Виле су митска бића која су обучена у бијеле кошуље, са дугачком косом. Она су добронамјерна за људе, могу донијети срећу, помоћи у љубави или излијечити од болести. Јављају се у ноћним сатима, око језера, ријека, бунарева. Прича се да на мјестима уз ријеке се купају или играју коло. Често се може чути, и то није добро, наишао на вилино коло.

- Ако је у коња исплетена грива, кажу исплеле виле.
- Ако виле задоје дијете, биће велики јунак.
- Ако неко изгуби очни вид, вила га може излијечити.
- Ако би момак успио украсти одијело од виле приликом купања, вила би се удала за њега.
Вампир - лампир је човјек који устаје после смрти и јавља се неком од родбине. Најчешће се прича да се муж у сну јави жени и са њом обавља неке разговоре. Повампириће се онај који је за живота чинио неке теже грешке, преорао туђе међе, говорио лоше о дјевојци при удаји.
Вукодлак Неки у народу тумаче да је вукодлак исто што и вампир, а неки да је то опет друга приказа. Вукодлаци су мртви људи који устају из гроба Повукодлаче се. Сматра се да се вукодлак налази у гробу на коме има рупа. Јављају се ноћу, и многи се плаше ноћног сусрета. О вукодлацима се испредају обично неке страшне приче.
Тмора/мора у народу мором се сматра женско чељаде, обично дјевојка које не може да уда, па се нека претвори у мору. Мора човјеку сише крв, или га гњави/таре, па буде као сатрвен. Мора већином напада дјецу. Код дјеце nateknu сисе. Да би се дјеца сачувала од море, треба му покрај колијевке/бешике ставити бијелог лука. У народу постоји више прича о мори и одбране од њ.
Вјештице су зле, старе ружне жене. Јаљају се у облику великог лептира, прича се да пију људску крв, ноћу у сну притискају људе и умарају. По вјеровању лете на метли, држећи се за дршку. Против вјештица свијет се бори са бијелим луком, не воле крст и бјеже од њега.
Анђели су добра, умиљата небеска лица, облика људи са крилима.Они на сваком кораку чувају човјека, одстрањују га од зла, и воде у лијеп живот. Наши људи у Копривни причају, да у сваког човјека на десном рамену сједи анђео чувар. Ђаволи - ђаво се у народу зове и шејтан, сотона, будибогснами. Они су супротни анђелима, ружни, наопаки и доносе зло људима. На сликама личе на црног јарца са великим розима и брадом. Вјерује се да човјек може да удари на ђаволско коло, па се ђаво увуче у њега. Човјек тада ради све ружне ствари по вољи ђавола. Ђавола из човјека може истерати/излијечити молитвама попа, или записима хоџе.
Кад неко ради лоше ствари, каже се ушо ђаво у њега, и у клетви дабогда те ђаво однио. Не ваља по ноћи звиждати, а у кући никада, јер се звиждањем дозива ђаво. Прича се да ђаво у човјека сједи на лијевом рамену и наговара или води у зло.
Аждаја личи на великог гуштера змијоликог облика, и човјеку наноси зло и неприлике. У народу круже приче, да када змија наврши сто година, претвара се у аждају. Легенда каже да аждаја на глави има штит облика пеке/сача па је може убити само св. Ђорђе.
Змаj је чудновато биће које личи на великог гуштера са крилима. Он лети испод небеса, а из уста му сукља ватра. Могу бити и зли и добри према човјеку.
Авети су страшила у људском облику испијена, сува, мршава, који људима доносе несрећу. Када је неко толико болестан и сав исцрпљен, у Копривни ће за њега рећи, какав, је ко авет.
Зрикавац или дрекавац је врста животиње, који има веома јаки глас дрекање па повјек може остати без слуха. Јављање ноћу изазива страх код људи. Каже се да је дрекавац ко вратило и може се претварати у разне облике. Ако се нека особа наруга дрекавцу, опонашајући његов глас, онда он узјаши тога човјека и носи га читаву ноћ, док пијетао не запјева.
Куга - По селима постоје кужна гробља, која су остатак из даље прошлости када је куга морила. У Босни па и по Балкану, кугу су доносили ходочасници муслимани са хаџа, затим трговци. Нарочито су у 14. вијеку у читавој Европи великим епидемијама куге пустошени градови и читаве области. Последње епидемије су из 1817. године у нашим крајевима. Колера - Почев од 19. века и у нашим крајевима јављају се епидемије стомачне болести зване колера. Њихово порекло је на Истоку.
Као и куга и колера је замишљана у народу као жена у бијелом руху која је ишла од села до села и морила све живо у једној кући, чак и миша у дувару.
Баук - Бауцима родитељи плаше непослушну дјецу. Кажу да су то велики црни инсекти/бајуке, које живе у мраку. По предању непослушну дјецу носи од родитеља.
Баба рога је ружна, страшна, велика и опасна баба, која плаши или отима непослушну дјецу. Она ће доћи из мрака на позив родитеља. Послушну и добру дјецу она не дира.
Гатаре и гатари су сеоски људи и жене, који могу да врше разне освете појединим особама или породицама са којима нису у добрим односима. Они су кобајаги природно надарени да знају направити и бацати чине, те остварити жељени циљ. Тако они могу направити да неко оболи, да раставе мужа и жену, да заваде љубавнике, да у кући иде све наопачке и да нема напретка, да крава нема млијека.
Друга група гатара је та, која огледа у длан, карте, пасуљ, каву. Оне проричу судбину, откривају лица која су правила и подметала чине, на којим мјестима, и успут праве лијекове и оговарају воду, којом се треба купати или умивати, пити, читају неке спасоносне молитве, да би се на тај начи награисала особа или породица ослободила од чина.
Бачена сијер - Прича се да циганке/гатаре могу да баце сијер, ономе коме гатају тако да оне овладају особом и он губи контролу и здрав разум. На тај начин он открије све своје важне тајне, а у том стању даје новаца колико гатара тражи. Да би се одбранио од сијера, треба се помолити Богу.

Гатање у пасуљ

За гатање у пасуљ узме се 41 зрно пасуља и подијели у три гомиле приближно истог броја зрна. Те гомилице се још неколико пута одвајају одређеним начином док се на крају не добије одређен број гомилица. Према броју зрна у гомилицама и распореду, читају се добри или лоши знаци ономе коме се баца пасуљ.

Гатање у шољу

После испијене кафе, шољице се поклопе, тако да се талог кафе разлије по зидовима шоље и ствара разне слике. Свака слика представља неке знакове, које гатара чита и казује шта која значи и прориче. На крају се усред дна шоље притисне кажипрстом и мало уврне, и зажели се одређена жеља. Гатара ће одгонетнути да ли се жеља пуни или не пуни. Ово је честа појава код жена уз пијење кафе по кућама, Немушти језик - То је језик са којима се споразумијевају животиње. Ако га неко научи, нема моћ да другом пренесе тајну, али зато може имати користи, јер му животиње могу открити све што други људи не могу дознати.

Обичаји приношења жртве

Клање овце или овна на темељу нове куће, и на кровној греди спада у обичај приношења жртве. По вјеровању и клање печенице за Божић, служи за здравље и срећу укућана. Клање оваца за задушнице је за спас душе покојника. Врачање и бајање се врши у приликама, када се жели да дозна судбина, да се открије крадљивац, да ли ће се успјети у неком послу, да ли ће неко оздравити, гдје се налази и да ли је жива нека изгубљена особа. Тако се лијече болести као страх, уроци, када неко награише путем изљевања страва, загашивањем воде, молитвама, записима.
Око врачања и бајања има много прича, које су истините, односно испричане од таквих актера, којима се може вјеровати.



Обичаји око сахране




Хришћанска вјера то учи, а хришћани вјерују, да је смрт прелазак у вјечни небески живот. Уобичајена је појава, да се старији људи унапријед спремају за смрт. Неки то сасвим трезвено схваћају, али већина још и тумачи као Божије давање. Тежи болесници понекад моле бога за смрт.
Постоји много народних вјеровања да неке појаве, као снови, знаци на плећки од печенице, лет птица, понашања животиња, и много чега другог, - могу предсказати или наслутити смрт. Ако се сова ноћу јавља у близини куће, ако гаврани надлијећу кућу и гракћу, ако умрли у сну позивају на састанак, - слути смртни случај. Болесници код тежих оболења, посебно старије особе, крај живота предосјећају по неким својим душевним или тјелесним предзнацима и промјенама. У таквим случајевима понеки родитељ позива своје наследнике, и даје савјете како отрачити сахрану да се не осрамоте, често уз неке конкретне предлоге, неки оставе и аманет, а неки опет наследни тестаменат.
Ако болесник са неким није био у добрим односима, позива дотичног, у неким случајевима дотични дође и сам без позива, да на самртном часу траже обострани опрост. Напокон када дође и тај судњи дан, први знак смрти у породици је јаук у кући. Први од чланова породице који се ту затече, прекрсти се и пали свијећу, која је унапријед припремита, без знања болесника. Пошто се утврди смрт, покојник се подвезује бијелом марамом испод браде да се уста затворе, затим се прстима затварају очи, а руке се прекрсте преко прса, и на крају се покојник прекрије бијелим чаршавом.
Вијест о смрти брзо проструји до родбине и селом. Окупљају се најближи, изгављују саучешће, и договарају о припреми и свему што је везано за сахрану. Одређена особа обавља купање покојника и облачење у чисто и ново одијело. Потом се ставља у ковчег, који се прекрије бијелим чаршафом. Ковчег са главом окреће се према западу. Преко чаршафа у предјелу ногу пребаци се црни конац. Поред главе ставља се посуда са пијеском у којој се пале свијеће. Свијећа намијењена покојнику не гаси се све до сахране. Постељина и одјећа од покојника се добро опере, па се подијели сиротињи, а често пута се и запали.
Обичај је да се испод ковчега држи посуда са водом. Сахрана се не обавља док не прође 24 часа, а покојник се никада не оставља сам, и у тој просторији увијек неко бдије. На дан сахране три особе од родбине носе крст и литије, а два ђака чирјаке.
На дан сахране, свештеник по доласку у кућу, прво узима податке о покојнику, а затим врши краће опијело у кући. Затим се ковчег са покојником износи из куће у двориште и ставља на припремито постоље. Покојника износе увијек његови најближи, синови, браћа, зетови.
За вријеме опијела ковчег се држи отворен, осим у посебним случајевима. Сви присутни у рукама држе упаљене свијеће. По завршетку опијела сви ближњи који неће ићи до гробља, опраштају се од покојника цјеливањем у лице и свештенички крст, док остали цјеливају само крст. Сви се крсте прије и после цјеливања. По обављеном цјеливању формира се поворка, тако да су на челу поворке особе које носе крст, литије и чирјаке, иза њих иде свештеник који пјева посмртне пјесме, затим носиоци цвијећа и вијенаца, и на крају возило са ковчегом.
Посмртна поворка се креће позади возила. Када се ковчег испред куће понесе према возилу три пута се спусти да ковчег додирне земљу, а затим се ставља у возило. При кретању посмртне поворке испред куће жалости, најближи ожалошћени често не могу одољјети осећањима, па се у тим приликама често чује јаук на сав глас. Раније су ковчег који се правио од храстове даске, возили волови са саонама и у љетном периоду, вјероватно да се не тресе. Ако се хтјела дати већа почаст и поштовање, онда се покојник возио са четири вола. У новије вријеме превоз се врши тракторима, погребним колима, ређе запрегама.
Прије него пто се стигне до гробља, поворка се зауставља на одређеном мјесту, гдје свештеник чита мали помен, а на дрвету урезује се крст. Погребно опијело се врши у цркви, ако је гробље у саставу цркве, у другом случају на гробљу, на мјесту сахране. Обичај је да се рака се копа дубље за жене, а плиће за мушкарце. По завршетку опијела и родбина и сви остали који то желе опраштају се од покојника цјеливајући у лице или свештенички крст, по спуштању ковчега у гробницу, обичај је да сви присутни баце грудвице земље у раку. Негдје је обичај да се баца новац.
Ако је покојник за живота изразио жељу, оставио у аманет, онда се поред главе ставља жељена ствар, ракија, цигаре, новине. Често се у овим приликама може видјети, да без жеље покојника ближњи стављају обично боцу ракије, ако је исти за живота уживао у томе.
У гробници се глава покојника окреће према западу из разлога да би гледала у сунце. По загртању раке, укопници постављагу крст на узглављају, а на гроб полажу вијенце и цвијеће.
Након тога, а на позив домаћина, већи дио поворке враћа се кући на припремиту тужну вечеру. Пред кућом узимају мало припремитог жара и бацају преко себе, а затим перу руке. Ту је стално присутна једна особа која служи воду и пешкир за брисање руку. Потом се одлази на вечеру. За вечеру је обавезно припремито печено прасе и остала јела и пића. За посне дане припрема се риба.
Прије вјерског обреда сви присутни устају. Домаћица кади свијеће и све присутне за столовима, а затим свештеник очита молитву за покој. Затим полази кољиво које иде у накрст са десне на лијеву страну. Ракија се не ваља сипати у чаше, него се пије флашама. Кољиво се узима прстима.Danas je taj običaj prevaziđen,koljivo uzima svako svojom kašikoma a rakija se pije iz čaša.
Следећи обреди су четересница/после 40 дана, полугодишњица, годишњица и задушнице. Четересница се преслуживала на следећи начин, - печена погача и кољиво код цркве се подијели присутнима. Данас се тај обред врши и код куће.
Полугодишњица и годишњица обављају се слично као и четересница.
Задушнице су задњи опроштај у знак сјећања на умрлог. Црквени закони су прописали да се задушнице могу обавити четири пута годишње и то, - у суботу пред месне покладе - зимске; - субота пред Духове; - субота пред Михољдан и субота пред Митров дан. Митровске задушнице трају мјесец дана и могу се стављати сваки дан осим сриједе и петка. За обред задушница обавезно се коље овца за женску, и ован за мушку особу.
Смртне случајеве родбина обиљежава носећи црнину, мушки флорове, жене црне хаљине. Црнина, зависно од одређених околности носи се од 40 дана, пола године и годину дана.
По црквеним законима особе које себи одузму живот сахрањују се без присуства свештеника, а некрштеној дјеци забрањује се сахрањивање у гробљу, него у близини куће родитеља под калем-дрво.
Копривна има три гробља. - Гробље Поповића Брдо је и највеће гробље у селу, на коме се сахрањују породице дијела Адара (Кожухе), дијела велике Ријеке, Осоје и Мала Ријека. - Гробље код Старе цркве гдје се сахрањују породице дијела Велике Ријеке, и дијела Требаве. - Гробље на подручју Требаве, испод Дуге Њиве гдје се сахрањује већи дио породица Требаве.
Joomla "wookie mp3 player 1.0 plugin" by Sebastian Unterberg
 
GRADIMO KOPRIVNU
Banner
Banner
ŠVICARSKA - BOSNA
Banner
Banner
Banner
STATISTIKA
1336713
DanasDanas291
JučeJuče572
Ova SedmicaOva Sedmica863
Ovaj MjesecOvaj Mjesec10821
UkupnoUkupno1336713