Banner
°°° VAŠE POVJERENJE°°°°° NAŠA JE NAGRADA°°°
Banner
ZADNJE POSTAVITE SLIKE
nove slike.jpg
SRCEM ZA MODRIČU
Banner
Benutzer : 5770
Beiträge : 439
Weblinks : 16
Wir haben 53 Gäste online



Ivanjdan




7. jul


Šest meseci pre svog javljanja u Nazaretu Presvetoj Devi Mariji, veliki Gavril, anđeo Božji, javio se prvosvešteniku Zahariji u hramu jerusalimskom. Pre nego što je objavio čudesno začeće bezmužne device, anđeo je objavio čudesno začeće bezdetne starice, Zaharijine žene Jelisavete. Zaharija nije odmah poverovao rečima koje je čuo i ostao je nem sve do osmog dana po rođenju deteta. Kad su se sakupili rođaci zbog obrezanja i davanja imena mladencu, otac Zaharija, budući nem, napisao je na daščici ime Jovan i istoga trenutka progovorio. Iz Zaharijinog doma koji se nalazio između Vitlejema i Hevrona, rasčulo se o ovim čudnim događajima po celom Izrailju, te je glas stigao i do Iroda, koji je naredio da se pokolju deca po Vitlejemu. Naredio je da pronađu i Jovana, ali je Jelisaveta uspela da sakrije dete. Razjaren Irod poslao je dželate u hram po Zahariju, i oni su ga uz put ubili. Jelisaveta je, sa svojim sinom Jovanom, uspela da pobegne i da se sakrije u nekoj pešteri. Tu je uskoro preminula i dečak je ostao sam u pustinji na staranju Boga i anđela Božjih.


Petrovdan




12. jul


Sveti apostol, Petar, rođen je u Vitsaidi. Bio je ribar i zvao se prvo Simon. Gospod mu je dao ime Kif ili Petar (Jov. 1,42). On je prvi od učenika jasno izrazio veru u Gospoda Isusa rekavši: "Ti si Hristos, Sin Boga živoga" (Mat. 16, 16). Njegova vera se postepeno utvrđivala, jer kada je Gospod izveden pred sud, Petar ga se tri puta odrekao, ali se zbog toga pokajao i postao potom silni i neustrašivi propovednik Jevanđelja Posle jedne njegove besede tri hiljade ljudi se obratilo u veru. Propovedao je u Palestini, maloj Aziji, Iliriku i Italiji. Pomagao je i verom isceljivao ljude. Po zapovesti cara Nerona Petar je razapet na krst, a on sam molio je dželate da ga razapnu glavom okrenutom na dole, smatrajući sebe nedostojnim da umre kao njegov Gospod. Sveti apostol Pavle, rođen je u Tarsu u plemenu Venijaminovu. Najpre se zvao Savle, učio kod Gamalila i bio farisej i progonitelj hrišćana. Kada se čudesno obratio u veru postao je apostol i vatreni pobornik i propovednik Jevanđelja, od granica Arabije do Španije. Mnogo je stradao i strpljivo podnosio muke, čvrst i stamen u svojoj veri u Gospoda dostigavši takvo savršenstvo da je mogao reći: "Ne živim ja, nego Hristos u meni". Posečen je u Rimu u vreme cara Nerona kao i apostol Petar.


Sveti Prokopije




21. jul


Rođen je u Jerusalimu od oca hrišćanina i majke neznaboške i zvao se Neanije. Po očevoj smrti majka ga je vaspitavala potpuno u duhu idolopoklonstva, pa je u vojničkoj službi kod cara Dioklecijana dostigao čin vojvode. Progonio je hrišćane i na jednom takvom zadatku na putu prema Aleksandriji desio se u noći jak zemljotres, a vojvodi se javio Gospod i pokazao mu krst na nebu. Od tog trenutka ceo njegov život postao je borba za krst i hrišćanstvo. Kada je zbog toga dospeo u tamnicu javio mu se ponovo Gospod i krstio ga imenom Prokopije. Neznabošci su tada bacili u tamnicu i dvanaest hrišćanki, koje je Prokopije učio veri Hristovoj i tome kako će primiti mučenički venac. Zato se u činu venčanja spominje i sveti Prokopije. Ove žene su strašno mučene, a Prokopijeva majka, gledajući njihove muke i hrabrost, primila je krštenje i svih trinaest žena su pogubljene. Sveti Prokopije se usrdno molio za njih i za sve druge nevoljnike. Posečen je 21. jula 303. godine u Kesariji palestinskoj.


Sveti Arhanđel Gavrilo




26.jul


Misli se da je praznovanje ovog dana ustanovljeno još u Svetoj Gori u IX veku povodom javljanja ovoga arhanđela u jednoj ćeliji, gde je prstom u kamenu napisao pesmu Bogorodici. Pesma se zvala "Dostojno jest" pa se ova ćelija i danas tako zove. U vezi sa ovim pominju se i ostala javljanja arhanđela Gavrila kao javljanje Mojsiju kad je saopštio ovom izabraniku Božjem kako je stvoren svet, a Mojsije to zapisao u knjizi Postanja. Javio se i proroku Danilu i javio tajne o budućim carstvima i dolasku Spasitelja, a potom svetoj Ani da će roditi preblagoslovenu i prečistu Devu Mariju. Mnogo puta javljao se Svetoj Devi dok je boravila u hramu jerusalimskom. Prvosvešteniku Zahariji javio je rođenje sina, svetog Jovana Krstitelja, a Svetoj Devi u Nazaretu saopštio je blagovesti o začeću i rođenju Gospoda Isusa Hrista. Javio se pravednom Josifu, pastirima kod Vitlejema, ženama mironosicama i, najzad, samom Gospodu u vrtu Getsimanskom kada ga je, kao čoveka, krepio pred njegovo stradanje.


Sveti Ilija




2. avgust


Bogovidac i čudotvorac, rodom iz plemena Aronova iz grada Tesvita, zbog čega se još zove i Tesvićanin. Kada se Ilija rodio njegov otac Savah, video je oko njega anđele koji ga povijaju ognjem i hrane plamenom, što je bilo znamenje njegovog plamenog karaktera i sile ognjene. Mladost je proveo u dubokom razmišljanju i molitvi, često sam u pustinji. U to vreme jevrejsko carstvo bilo je podeljeno na dva dela: jedno sa prestonicom u Jerusalimu, a drugo u Samariji. Sveti prorok Ilija tu se sukobio sa izrailjskim carem Ahavom i njegovom opakom ženom Jezaveljom. Oni su se klanjali idolima i odvraćali narod od prave vere. Velikim čudesima Ilija je dokazao silu i vlast Božju. Zatvorio je nebo i kiša nije padala tri i po godine, a ognjem sa neba zapalio je žrtvu Bogu svome. Molitvom je potom poslao kišu na zemlju, čudesno umnožio brašno i ulje u kući udovice u Sarepti, i vaskrsao joj umrlog sina. Caru Ahavu i njegovoj ženi Jezavelji prorekao je ružnu smrt, što im se i desilo. Na Horivu razgovarao je prorok Ilija sa Bogom i čuo mu glas. Pred smrt je uzeo za naslednika u proročkom zvanju Jelisija i, najzad, otišao na nebo u ognjenim kolima, sa ognjenim konjima


Sveti Pantelejmon




9. avgust


Rođen je u Nikomidiji od majke hrišćanke i oca neznabošca. Već sasvim mlad postao je lekar, a sveštenik Ermolaj krstio ga je i naučio veri Hristovoj. Pantelejmon - što znači svemilostivi, izlečio je čudotvorno, imenom Hristovim, jednoga slepca koga su drugi lekari uzalud pokušavali da izleče, i tada ga oni, iz zavisti, prijave kao hrišćanina. Svetitelj je izašao pred sud cara Maksimijana gde je takođe izlečio jednog izuzetnog čoveka od dugotrajne bolesti što je mnoge neznabošce privuklo hrišćanstvu. Osudili su ga i sve muke podnosio je mirno i trpeljivo uz pomoć Gospoda kome se usrdno molio. Osuđen je na posečenje mačem, zajedno sa sveštenikom Ermolajem. Postradao je vrlo mlad, 9. avgusta 304. godine, pod nekom maslinom koja se potom cela okitila plodovima. Njegove mošti su postale celebne, a ime svetog Pantelejmona priziva se pri vodoosvećenju i jeleosvećenju zajedno sa svetim Ermolajem i ostalim besrebrenicima i čudotvorcima. Najlepši hram posvećen ovom svetitelju nalazi se na Svetoj Gori.

Sveti Jovan - Usekovanje




11. septembar


U vreme cara Iroda Antipe, sina starog Iroda, ubice vitlejemske dece, propovedao je u Galileji sveti Jovan Krstitelj. Pošto je car oterao svoju zakonitu ženu i uzeo ženu svoga živog brata Filipa, Irodijadu, sveti Jovan ustao je protiv ovog bezakonja i zbog toga je dospeo u tamnicu. Na jednoj svečanosti, zanesen igrom Irodijadine kćeri Salomije, car joj obeća da će joj ispuniti svaku želju. Ona je, po nagovoru svoje zle majke zatražila svetiteljevu glavu, a pijani car joj je ispunio želju i posekao svetog Jovana. Njegovi učenici uzeli su u noći njegovo telo i časno ga sahranili, a besna Irodijada je izbola iglom jezik Jovanov i glavu zakopala na neko nečisto mesto. Uskoro je sve ove zlotvore stigla zaslužena kazna, pa su skončali svoj život u bedi i poniženju. Smrt Jovana Krstitelja dogodila se pred Pashu, a praznovanje 11. septembra, ustanovljeno je zato što je toga dana osvećena crkva koju su nad Jovanovim moštima u Sevastiji, podigli car Konstantin i carica Jelena.

Sveti Joakim i Ana




22. septembar


Sveti Joakim bio je sin Varpafira, od kolena Judinog i potomak cara Davida, a Ana, kći sveštenika Matana iz kolena Levijeva, iz kojeg je i prvosveštenik Aron. Sveštenik Matan imao je tri kćeri: Mariju, Soviju i Anu. Marija se udala u Vitlejem i rodila Salomiju, Sovija se takođe udala u Vitlejem i rodila Jelisavetu majku svetog Jovana Krstitelja, a Ana se udala u Nazaret za Joakima. Pedeset godina živeli su u braku Joakim i Ana, ali bez dece. Bili su vrlo imućni, ali skromni i tihi ljudi koji su mnogo davali siromasima i hramu. Pod starost otišli su zajedno u Jerusalim u hram da prinesu žrtvu Bogu i tada ih je ukorio prvosveštenik Isahar rečima upućenim Joakimu: "Nisi dostojan da se iz tvojih ruku primi dar jer si bezdetan". Stari ljudi su se mnogo ražalostili zbog ovih reči i opet se dadoše na molitvu Bogu da i njima učini čudo kao nekada Avramu i Sari, i podari im jedno dete za utehu u starosti. Bog im je poslao anđela nebeskog da im objavi rođenje "kćeri preblagoslovene kojom će se blagosloviti svi narodi na zemlji i kroz koju će doći spasenje svetu". I zaista kroz devet meseci, Ana je donela na svet Svetu Devu Mariju, majku Isusa Hrista. Joakim je poživeo 80, a Ana 79 godina.

Miholjdan




12.oktobar


Sveti Kiriak je rođen u Korintu od roditelja Jovana i Evdokije. Jovan je bio prezviter, a mesni episkop Petar njegov rođak. Ovaj episkop postavio je mladog Kiriaka za čteca Saborne crkve, te je mladić čitajući Sveto pismo vrlo rano počeo da se divi Božjem promislu i ustrojstvu spasenja ljudskog roda. Želja za duhovnim životom odvela ga je u Jerusalim gde je stupio u manastir i od Božjeg čoveka Evstogorija dobio početna upustva o monaškom životu. Boravio je u više manastira, revnovao je mnogo za pravoslavnu crkvu i razobličavao razne jeresi, a post i bdenje u pustinji bili su uobičajeni način njegovog dugog života. Bio je krupan i snažan čovek iako je često jeo samo sirovo zelje. Pred kraj života boravio je u obitelji svetog Haritona gde su monasi jeli jedanput dnevno i to po zalasku sunca. Kiriak je bio ponos među monasima, moćni iscelitelj bolnih i blagi utešitelj nevoljnih. Poživeo je sto devet godina i upokojio su u Gospodu 557. godine.

Pokrov Presvete Bogorodice




14. oktobar


Crkva je oduvek proslavljala Presvetu Bogorodicu kao pokroviteljicu i zaštitnicu hrišćana, koja svojim molitvama umilostivljava Boga prema nama grešnima. Bezbroj puta pomagala je pojedincima i narodima u ratu i miru, i svuda u nevoljama. Događaj koji crkva praznuje desio se 14. oktobra 911. godine, u vreme cara Lava Mudroga (Filosofa). Bilo je svenoćno bdenje u Bogorodičinoj crkvi Vlaherne u Carigradu. Crkva je bila puna naroda, a negde u pozadini stajao je sveti Andrej Jurodivi sa svojim učenikom Epifanijem. U četiri sata posle ponoći, ugledao je sveti Andrej Presvetu Bogorodicu sa rasprostrtim omoforom iznad naroda, kao da tom odećom pokriva narod. Bila je odevena u zlatokrasnu porfiru, i blistala okružena apostolima, svetiteljima, mučenicima i devicama. Sveti Andrej pokaza rukom Epifaniju i upita ga da li i on vidi ''Caricu i gospođu, kako se moli za sav svet'', što Epifanije začuđen potvrdi. Zbog toga događaja uvedeno je praznovanje, da nas podseća na taj trenutak i na stalno pokroviteljstvo Presvete Bogorodice kad god to, u nevoljama, od nje molitveno tražimo.

Sveti Toma - Tomindan




19. oktobar


Jedan je od dvanaest velikih apostola. Kroz njegovu sumnju u vaskrsenje Gospoda Hrista, dobila se nova potvrda tog čudesnog događaja. Vaskrsli Gospod ponovo se javio učenicima da bi uverio Tomu. Gospod mu reče: "Pruži ruku tvoju i metni u rebra moja, i ne budi nevjeran nego vjeran". Toma uzviknu: "Gospod moj i Bog Moj'' (Jov. 20). Posle silaska Duha svetog, apostoli su kockom odlučivali kuda će ići na propoved i sveti Toma dobi Indiju. Iako tužan što odlazi tako daleko, ohrabren Gospodom, mnogo je naroda tamo obratio hrišćanskoj veri, ustanovio crkvu i postavio sveštenike i episkope. Između ostalih, obratio je i dve sestre, žene dvojice kneževa Tertijanu i Migdoniju. Obe sestre, posle mnogo nevolja, oslobođene braka poživele su bogougodno i u podvigu do smrti. Knez Muzdije, Tertijanin muž, kome je apostol krstio ženu i sina Azana, osudio je svetitelja na smrt. Tako je sveti Toma okončao svoj zemni život. Pre smrti i on je, kao i drugi apostoli, bio čudesno prenet u Jerusalim na pogreb Presvete Bogorodice. Pošto je stigao kasno zamolio je da otvore grob Prečiste, ali njeno telo ne beše tamo. Gospod je već uzeo svoju majku u naselje nebesko. Tako sveti Toma svojim nepoverenjem utvrdi veru u vaskrsenje Gospoda, a svojom docnjom otkri čudesno proslavljanje Matere Božje.

Sveti Sergej i Vakho - Srđevdan




20. oktobar

Ova dva svetitelja bili su prvaci i velikaši na dvoru cara Maksimijana koji ih je poštovao i uvažavao zbog njihove hrabrosti, vernosti i mudrosti. Kada je car saznao da su oni hrišćani sva njegova ljubav pretvorila se u gnev naročito kada su otvoreno odbili da učestvuju u svečanostima žrtvoprinošenja idolima. Naredio je da im se oduzmu vojnička odela i svi znaci časti, dostojanstva i čina. Potom ih je poslao u izgnanstvo u Aziju svom namesniku Antiohu. Namesnik je po-kušao da ih ubedi da se odreknu Hrista da bi sebe spasli beščašća, muka i smrti, ali oba svetitelja ostali su čvrsti u svojoj veri. Sveti Vakho izdahnuo je pod batinama namesnikovih vojnika, a sveti Sergije odmah potom bio je mučen i posečen u gradu Rosafu u Siriji. Oba ova mučenika i viteza vere Hristova stradali su oko 303. godine.

Sveta Petka - Paraskeva




27. oktobar

Ova slavna svetiteljka srpskog porekla rođena je u Epivatu, između Silinavrije i Carigrada. Roditelji Svete Petke, imućni i pobožni hrišćani, imali su jednog sina Jevtimija koji se, još za života roditelja zamonašio, a kasnije postao znameniti episkop maditski. Po smrti roditelja, devica Petka napustila je roditeljski dom i započela, Hrista radi, podvižnički život kakav je oduvek želela. Otišla je prvo u Carigrad, a potom, do svoje starosti, živela u Jordanskoj pustinji u postu i molitvi prošavši nebrojena iskušenja i patnje. U starosti, glas sa neba pozvao je da se vrati u rodni kraj i ona je napustila omiljenu pustinju. Upokojila se u XI veku, dve godine po povratku u rodni Epivat. Njene čudotvorne mošti, tokom vremena prenošene su u: Carigrad, Trnovo, opet u Carigrad, a odatle u Beograd. Sada počivaju u Rumuniji u gradu Jašu. U beogradskoj tvrđavi nalazi se crkva svete Petke gde postoji voda (agiazma) koja čudotvorno leči sve one koji je uzimaju sa verom u Boga i ljubavlju prema ovoj svetiteljki

Sveti Luka




31. oktobar

Jevanđelist Luka (Lucius, lat. svetlost) bio je lekar i prijatelj apostola Pavla. Sveti jevanđelist i apostol Luka, manastir Hilandar, Sveta Gora. Smatra se da je bio Grk, rodom iz Antiohije, od neznabožačkih roditelja. Predanje tvrdi da se bavio živopisom i da je prvi naslikao ikone Isusa Hrista, Bogorodice i apostola Petra i Pavla. Te ikone su bile uzor svim kasnijim ikonama, zbog čega se sveti Luka smatra osnivačem hrišćanskog ikonopisa. Pratio je apostola Pavla na drugom i trećem misionarskom putovanju, od Filipa do Rima. Posle smrti apostola Pavla, nastavio je da propoveda Jevanđelje po Italiji, Dalmaciji, Makedoniji i drugim zemljama. Prema predanju, apostol Luka je imao 84. godine kad su ga uhvatili idolopoklonici i ubili obesivši ga o granu masline u gradu Tebi Beotijskoj. Sveti Luka je napisao Sveto Jevanđelje po Luki - treće jevanđelje (po redosledu u Novom zavetu), i Dela apostolska. Smatra se da je Sveto Jevanđelje po Luki napisao oko 60. godine. Srpska pravoslavna crkva slavi Svetog apostola i jevanđelistu Luku 18. oktobra (po Julijanskom kalendaru), odnosno 31. oktobra po Gregorijanskom kalendaru.

Sveti Dimitrije - Mitrovdan




8. novembar

Rođen je u Solunu. Ovaj slavni čudotvorni svetitelj bio je jedino dete dobrih i blagorodnih, ali bezdetnih roditelja. Izmoljen od Boga, kao jedini i dugo očekivani, s velikom pažnjom je odnegovan i vaspitavan. Otac mu je bio vojvoda, a kada je on umro, hristoborni Maksimijan postavio je Dimitrija, umesto oca, za solunskog vojvodu, Posebno carevo naređenje odnosilo se na progon hrišćana, ali Dimitrije je suprotno naredbi, čak javno ispovedao svoju veru u Gospoda Hrista. Kad je car to saznao, Dimitrije je, znajući šta ga čeka, razdelio sav svoj imetak i mirno stupio u tamnicu spreman na stradanje koje mu predstoji. Posle nekoliko dana vojnici su izboli kopljima svetitelja, iako su ga našli na molitvi. Tu, u Solunu, hrišćani su kradom sahranili njegovo telo i na tom grobu su se mnogi isceljivali. Nad tim grobom podignuta je mala crkva, a nekakav velmoža Leontije, nakon što se izlečio od teške bolesti, podigao je nad svetiteljevim moštima mnogo veću crkvu. Sveti Dimitrije smatra se zaštitnikom Soluna, a Rusi ga smatraju i pokroviteljem Sibira.

Sveti Avramije




11.novembar

Prisiljen od roditelja on se venča, no na sam dan venčanja ostavi i nevestu i roditelje i dom i sve, i udalji se u samoću na veliki podvig. Podvizavao se 50 godina. Samo dva puta izašao iz svoje kelije za sve to vreme. Prvi put izašao po zapovesti dotičnog episkopa, da prevede u veru Hristovu neko selo neznabožačko. Drugi put izašao, da spase svoju zabludelu sinovicu Mariju. Upokojio se mirno 360. godine u 70. godini života na zemlji.

Sveti Kozma i Damjan - Vračevi




14. novembar

Besrebrenici i čudotvorci, rođeni su negde u Aziji od oca neznabošca i majke hrišćanke. Po očevoj smrti, majka Teodotija posvetila je sve svoje vreme i trud da sinove vaspita i podigne kao istinite hrišćane. Mladići su stasali i izučili lekarske veštine pa su koliko svojim znanjem i veštinom, toliko i imenom Gospoda pomagali mnogim bolesnicima. Prozvani su bezmednim vračima, tj. besplatnim lekarima koji su primili Hristovu zapovest: badava primiste, badava dajite (Mt. 10, 8), a nikada nisu naplaćivali svoje usluge. Toliko su bili oprezni u besplatnom lečenju, da se sveti Kozma naljutio na brata što je od neke bolesnice uzeo tri jajeta, a Damjan ih je, ustvari, uzeo kad ga je isceljena žena zaklela Presvetom Trojicom. Po smrti svetitelja, sahranjeni su zajedno u mestu Feremanu shodno otkrovenju Božjem, te ostadoše čudotvorci kako za života, tako i posle smrti. Narod je nastavio da ih priziva u bolesti i nevolji i do danas.

Sveti Georgije - Đurđic




16. novembar

Ovoga dana praznuje se prenos moštiju svetog Đorđa iz Nikomidije u Lidu palestinsku. Sveti Đorđe postradao je za vreme cara Dioklecijana, a pre svoje smrti zamolio je jednog slugu da mu telo prenese u Palestinu odakle mu je bila i majka i gde je imao veliko bogatstvo koje je po njegovoj želji, razdeljeno sirotinji. Sluga je učinio sve kako mu je bilo naređeno i tu ga sahranio. U vreme cara Konstantina, pobožni hrišćani sazidali su krasan hram svetog Đorđa u Lidi palestinskoj, i prilikom osvećenja toga hrama, preneli su i sahranili u tom hramu čudotvorne mošti ovog svetitelja i velikomučenika Hristovog.

Sveti Arhanjđel Mihajlo - Aranđelovdan




21. novembar

Od davnina su ljudi praznovali anđele Božije, ali se to često izmetalo u njihovo obožavanje. Jeretici su ih ponekad tumačili kao bogove ili smatrali stvoriteljima čitavog vidljivog sveta. Na četiri do pet godina pre Prvog vaseljenskog sabora održan je Laodikijski pomesni sabor, koji je svojim 35. pravilom, ustanovio ispravno poštovanje anđela. U vreme rimskog pape Silvestra i aleksandrijskog patrijarha Aleksandra ustanovljen je praznik arhistratiga Mihaila i pročih sila nebesnih u novembru. Zašto baš u Novembru? Novembar je zapravo deveti mesec od meseca marta koji se smatra trenutkom stvaranja sveta. A deveti mesec posle marta uzet je zbog devet anđelskih činova koji su najpre stvoreni. Sveti Dionisije Areopagit, učenik apostola Pavla, opisao je, ovih devet činova u knjizi "O nebesnoj Jerarhiji". U toj strogoj anđelskoj hijerarhiji, vojvoda anđelske vojske je arhistratig Mihail, jer je svojim delovanjem spasao mnoge anđele otpale od Boga, koje je Lucifer povukao sobom u propast. Među anđelima vlada savršena jednodušnost i stroga hijerarhija u poslušnosti nižih činova višim, a svih ukupno svetoj Božjoj volji. Mnogi hrišćani slave svetog arhistratiga Mihaila koga smatraju živim svetiteljem, ali se priprema žito za slavu.

Sveti Mrata - Mratindan




24.novembar

Sin je kralja Milutina i otac cara Dušana. Po naređenju neobaveštenog oca bio je oslepljen, a po naređenju lakomislenog sina, u starosti udavljen. Pri oslepljenju javio mu se sveti Nikola u hramu na Ovčem polju i obećao mu da će mu vratiti vid. Pet godina je sveti Stefan proveo u Carigradu kao zatočenik u manastiru Svedržitelja (Pantokratora). Svojom mudrošću i trpeljivošću, podvigom i blagodušnošću izazivao je divljenje i monaha i celog Carigrada. Kad je prošlo pet godina sveti Nikola čudotvorno je vratio vid oslepelom kralju Stefanu, koji je odmah potom, iz zahvalnosti sagradio hram Visoki Dečani. Bila je to jedna od najlepših građevina vizantijske umetnosti i srednjevekovne arhitekture na tlu srpske države. Svoj vek proživeo je sveti kralj srpski Stefan kao pravednik i mučenik i tako ga i skončao 1336. godine. Sa svetim Savom i knezom Lazarom, sveti Stefan čini trojstvo najmudrijih, najpožrtvovanijih i najblagorodnijih ličnosti i svetitelja koje je dao srpski narod.

Sveti Jovan Milostivi




25.novembar

Rođen je na Kipru u kneževskoj porodici i od detinjstva vaspitavan je kao hrišćanin. Imao je porodicu, ali su mu rano umrli i žena i deca i on je ostao sam. Čuven je zbog milosrđa i blagočešća. Jovan je izabran za patrijarha aleksandrijskog u vreme cara Ilarija i upravljao je Crkvom deset godina kao istinski pastir i čuvao je od neznabožaca i jeretika. Bio je uzor krotosti, milosrđa i čovekoljublja i govorio je: "Ako želiš blagorodstva, ne traži ga u krvi nego u dobrodetelji, jer je to pravo blagorodstvo". Njegovo milosrđe i dobrota bili su glavna odlika njegove ličnosti, pa je mislio da Bog ne može poslušati njega ako on ne posluša i ne pomogne ubogima i nevoljnicima. Kada su Persijanci krenuli na Misir patrijarh je otplovio na Kipar, ali se uz put razboleo i u svom rodnom mestu na Kipru preminuo 620. godine. Njegove mošti prenete su najpre u Carigrad, potom u Budimpeštu i najzad u Presburg.

Sveti Jovan Zlatousti




26. novembar

Rođen je u Antiohiji 354. godine kao sin vojvode. Učio je grčku filosofiju i shvativši grčko neznaboštvo, usvojio je hrišćansku veru. Krstio ga je antiohijski patrijarh Meletija, a malo iza toga i njegovi roditelji primiše krštenje. Po smrti roditelja, Jovan se zamonašio, napisao knjigu ''O sveštenstvu", a ubrzo potom patrijarh ga je rukopoložio za sveštenika. Proslavio se svojim podvigom, blistavim umom i snažnom reči, a po želji cara Arkadija Jovan je izabran za patrijarha carigradskog. Šest godina upravljao je Crkvom mudro i revnosno i za to kratko vreme mnogo učinio. Poslao je misionare neznabožačkim Keltima i Skitima; raširio milosrdnu delatnost crkve; suzbio simoniju (prodaja oprosta za novac) u crkvi; napisao naročiti čin svete Liturgije; postideo jeretike i izobličio caricu Evdoksiju; rastumačio Sveto pismo svojim bistrim umom i neverovatnom rečitošću i ostavio Crkvi mnoge dragocene knjige svojih beseda. Narod ga je poštovao, zavidljivci su ga mrzeli, a carica ga je dva puta poslala u izgnanstvo. U mestu Komanu u Jermeniji, na Krstovdan 407. godine, sa Božjim imenom na usnama, duša zlatoustog patrijarha preselila se u raj. Njegove mošti počivaju u Vatikanu sem glave koja se nalazi u uspenskom hramu u Moskvi.

Sveti Matej




29. novembar

Bio je carinik i sakupljač poreza, ali na prvi poziv Gospoda u Kapernaumu Matej je krenuo prilježno i punim srcem za Hristom. Napisao je Jevanđelje na jevrejskom jeziku i ono je, prevedeno na grčki, došlo i do nas. Po silasku Svetoga Duha, apostol Matej propovedao je Jevanđelje u Etiopiji, Partiji i Mideji. U Etiopiji postavio je za episkopa nekog Platona, a zatim se povukao u molitvenu samoću. Krstio je ženu i sina kneza te zemlje i knez naredi vojnicima da ga dovedu na sud. Vojnici nikada nisu uspevali da vide jevanđelistu iako su mu čuli glas, pa je najzad sam knez odlučio da ga uhvati. Mučio ga je paleći mu vatru na grudima i svetitelj najzad pomolivši se Bogu izdahnu. Knez je naredio da Matejevo telo, u olovnom sanduku, bace u more, ali se Matej čudotvorno javio episkopu Platonu i rekao mu gde da nađe njegovo telo. Videvši sva ova čudesa, knez se najzad krstio i primio ime Mateja napustivši sva svoja zemaljska dobra, a kada je postao i episkop bogougodno je služio Crkvi do kraja svog života.

Vavedenje Presvete Bogorodice




4. decembar

Kada je Presveta Deva Marija navršila tri godine, njeni roditelji, sveti Joakim i Ana, doveli su je iz Nazareta u Jerusalim, da je predaju Bogu u hram kako su ranije i obećali. Bila je to svečana povorka Joakimovih i Aninih srodnika: napred su išle device sa upaljenim svećama, pa onda Presveta Deva svečano odevena i ukrašena, između svoje majke i oca, a iza njih ostali srodnici i prijatelji. Na ulazu u hram Devu je sačekao prvosveštenik Zaharija, otac Jovana Preteče, i uveo je ne samo u hram nego i u Svetinju nad Svetinjama, u najsvetije mesto hrama iza druge zavese gde ulaze samo arhijereji i to jednom godišnje. Roditelji su tada prineli žrtvu Bogu, primili blagoslov od sveštenika i vratili se kući, a Presveta Deva ostala je u hramu. Tu je boravila devet godina i roditelji su je često posećivali. Kada su oni umrli Devu Mariju su sa dvanaest godina dali Josifu, njenom srodniku u Nazaretu da, pod vidom obručnice, živi u devstvenosti iako to nije bio običaj u Izrailju. Presveta Deva Marija je bila prva doživotno zaveštana devojka, a kasnije su je sledile mnoge hiljade devojaka i mladića.

Sveti Alimpije




9. decembar

Rođen je u Andrijanopolju i od malena predan na službu Bogu. Kao đakon služio je u crkvi u Andrijanopolju kod episkopa Teodora. Sveti Alimpije želeo je da se povuče i da živi u molitvi i usamljeništvu pa se povukao na jedno jelinsko groblje od kojeg su ljudi bežali zbog demonskih priviđenja. Tu je postavio krst i sagradio hram svete Efimije koja mu se javila u snu. Potkraj hrama podigao je stub, popeo se na njega i tu, u postu i molitvi, proveo 53 godine. Ni podsmeh ljudi, ni zla demonska nisu ga mogla odatle pomeriti. Od svega se ograđivao krsnim znamenjem i imenom Hristovim. Najzad, ljudi su počeli da ga poštuju i da mu dolaze radi utehe, pouke i isceljenja Oko njegovog stuba podignuta su dva manastira, jedan muški i jedan ženski. U ženskom manastiru živele su svetiteljeve majka i sestra, a on je sa svog stuba, primerom i rečima, ukazivao ljudima put ka spasenju. Sveti Alimpije poživeo je sto godina i upokojio se 640. godine u vreme cara Iraklija. Od njegovih moštiju sačuvana je glava u Kotlomuškom manastiru u Svetoj Gori.

Sveti Andrej




13. decembar

Rođen je u Vitsaidi, bio je ribar kao i njegov brat apostol Petar. Najpre je bio učenik Jovana Krstitelja, ali kada je video Gospoda Isusa pošao je za njim kao prvi apostol i priveo veri i svoga brata Petra. Po silasku Svetoga Duha, prvom apostolu Andreji palo je u deo da propoveda Jevanđelje u Vizantiji i Trakiji, zatim Podunavlju i Rusiji oko Crnog mora i, najzad u Epiru, Grčkoj i Peloponezu gde je i postradao. U Vizantiji je postavio prvog episkopa - svetog Stahija; u Kijevu je pobo krst na visinu i prorekao sjajnu hrišćansku budućnost ruskom narodu; po Trakiji, Epiru, Grčkoj i Peloponezu preveo je mnogo naroda u veru i postavio im sveštenike i episkope. U gradu Patrasu pridobio je mnoge za veru Hristovu, a među njima su bili brat i žena carskog namesnika Egeata. Namesnik je zbog toga naredio da se sveti Andrej razapne na krst. Dokle god je bio živ, sa krsta je govorio okupljenim hrišćanima mnoge korisne pouke i usrdno se molio Bogu. Predao je svoju dušu Gospodu 62. godine, a njegove mošti prenete su u Carigrad. Svetiteljeva glava sada se nalazi u Rimu, a jedna ruka u Moskvi.

Sveti Nikola - Nikoljdan




19. decembar

Ovaj slavni svetitelj rođen je u gradu Patari u Likiji kao jedinac sin bogatih i uglednih roditelja, koji su ga kao dar od Boga posvetili Bogu. Svoj duhovni život započeo je u manastiru "Novi Sion" kod svog strica, svetog Nikolaja episkopa patarskog. Po smrti roditelja, vođen čudesnim nebeskim glasom, krenuo je u narod da širi veru, pravdu i milosrđe. Ubrzo posle toga postao je arhiepiskop mirlikijski te je u vreme progona hrišćana, pod carevima Dioklecijanom i Maksimijanom, dospeo u tamnicu ali je i tamo nastavljao svoje propovedi. Prisustvovao je Prvom vaseljenskom saboru u Nikeji, i tu, u borbi za istinu udario jednog jeretika Arija zbog čega je odstranjen sa Sabora i od arhijerejske službe. Čudesnim javljanjem Gospoda Hrista i Presvete Bogorodice nekolicini prvih arhijereja, vraćen je ovaj pravdoljubivi svetitelj na Sabor i u službu. Još za života ljudi su ga smatrali svetiteljem i prizivali u pomoć u mukama i nevoljama, a on je samom svojom pojavom donosio utehu, tišinu i dobru volju među ljude. U starosti kratko je bolovao i upokojio se 343. godine.

Joomla "wookie mp3 player 1.0 plugin" by Sebastian Unterberg
 
GRADIMO KOPRIVNU
Banner
Banner
ŠVICARSKA - BOSNA
Banner
Banner
Banner
STATISTIKA
1319414
DanasDanas359
JučeJuče559
Ova SedmicaOva Sedmica2536
Ovaj MjesecOvaj Mjesec10685
UkupnoUkupno1319414